VITAMIN C OTKRIVEN I IZOLOVAN 1932 GODINE SINTETISAN 1934 GODINE ORGANIZAM ČOVEKA SADRŽI OD 2-4g PREMA DNEVNIM POTREBAMA MOGUĆE JE OVE REZERVE TROŠITI U TOKU TRI MESECA BEZ POJAVE SIMPTOMA DEFICITA. AVITAMINOZA ---SKORBUT

VITAMIN C

VITAMIN C HEMIJSKA STRUKTURA UKAZUJE NA SLIČNOST SA GLUKOZOM BILJKE VRŠE KONVERZIJU GLUKOZE U VITAMIN C FIZIOLOŠKA FUNKCIJA JEDNA OD NAJAKTIVNIJIH REDUKUJUĆIH SUPSTANCI U ORGANIZMU

VITAMIN C -FIZIOLOŠKE FUNKCIJE POVEĆAVA APSORPCIJU GVOŽĐA POMAŽE KALCIFIKACIJU I TIME PRAVILNO FORMIRANJE DENTINA ZUBA. POMAŽE SINTEZU NEUROTRANSMITERA KOJI PRENOSE IMPULSE IZMEĐU ĆELIJA POSEBAN ZNAČAJ- SINTEZA KOLAGENA

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM C NOVOROĐENE BEBE RDA mg 0-12 meseci 35 DECA 1-10 45 11-14 50 ŽENE I MUŠKARCI 15+ godina 60 trudnoća i dojenje +20mg, +40mg

DEFICIT VITAMINA C EKSPERIMENTALNA STUDIJA ukoliko se vitamin C ne unosi : 29 dana blaga pojava simp. 90 dana svi simptomi skorbuta, od blagih do izraženih prevremeno rođene bebe imaju jako male rezerve-potrebe oko 100 mg dnevno MLEKO MAJKE SADRŽI OKO 35mg

SKORBUT I TOKSIČNOST VIT. C SKORBUT-KRVNI SUDOVI SU VEOMA OSETLJIVI, KAPILARI PUCAJU, DOLAZI DO KRVARENJA DESNI I ISPADANJA ZUBA. ČESTE FRAKTURE KOSTIJU I MALFORMACIJE. TOKSIČNOST-KONSTANTNO UZIMANJE VITAMINA C U KOLIČINAMA VECIM OD 1000mg DOVODI DO DIJAREJE, MUCNINE I FORMIRANJA OKSALATA U BUBREZIMA

INTERAKCIJE VIT. C I LEKOVA AMPICILIN(LEČENJE BAKTERIJSKIH INFEKCIJA) UTIČE NA SNIŽENJE VITAMINA C U ORGANIZMU. EPINEFRIN(ADRENALIN-PRIRODNI HORMON DOSTUPAN KAO OTC PROIZVOD) UBLAŽAVA SIMPTOME ASTME,SNIŽAVA NIVO VIT.C U PLAZMI. ORALNI KONTRACEPTIVI-MOGU DOVESTI DO DEFICITA VIT.C

INTERAKCIJE -NASTAVAK ASPIRIN-POVEĆAVA ELIMINACIJU VITAMINA C IZ ORGANIZMA. TETRACIKLINI- INTERFERIRAJU SA AKTIVNOŠĆU VIT C ; KOD DUŽE UPOTREBE MOGUĆ JE DEFICIT VITAMINA C. FENOTIAZINI(LEČENJE RAZLIČITIH PSIHOZA)SINERGISTIČKO DELOVANJE U LEČENJU ŠIZOFRENIJE

NAMIRNICE KAO IZVOR VITAMINA C NABOGATIJI:PLODOVI CITRUSA, PARADAJZ, ZELENO POVRĆE. 99% DNEVNIH POTREBA VITAMINA C OBEZBEĐUJE SE KONZUMIRANJEM VOĆA I POVRĆA,NAMIRNICAMA ANIMALNOG POREKLA SAMO 1%. VEOMA JE NASTABILAN PRI KULINARSKOM TRETMANU NAMIRNICA

LIPOSOLUBILNI VITAMINI VITAMIN A VITAMIN D VITAMIN E VITAMIN K OBRATITI PAŽNJU NA DOZIRANJE- POSEBNO VITAMINA A I D MEGA DOZE A I D DELUJU TOKSIČNO

VITAMIN A OTKRIVEN 1915,IZOLOVAN 1937, A SINTETISAN 1946godine. RETINOL, RETINAL- ISTA BIOLOŠKA AKTIVNOST RETINENSKA KISELINA-METABOLIT VITAMIN A1 I A2

VITAMIN A β- karoten Vitamin A, retinol

JEDINICE VITAMINA A IU=INTERNACIONALNA JEDINICA RE=RETINOL EKVIVALENAT 1 IU=0,3 µg RETINOLA 1 IU=0,6 µg ß KAROTENA 1 RE=6 µg ß KAROTENA 1 RE=12 µg DRUGIH KAROTENA 1 RE= 1 µg RETINOLA 1RE=3,3 IU

APSORPCIJA Vitamin A se u hrani nalazi u obliku estara. Pre apsorpcije u tankom crevu estar se hidrolizuje, a zatim sledi apsorpcija. Posle apsorpcije ponovo se dešava esterifikacija, a zatim transport do jetre. Za transport zadužen je retinol vezujući protein

FIZIOLOŠKE FUNKCIJE VIT. A ESENCIJELAN ZA NIZ BIOHEMIJSKIH I FIZIOLOŠKIH PROCESA. (DELUJE KAO RETINAL-RETINOL SE LAKO OKSIDUJE U RETINAL). VITAMIN A JE DEO VIDNOG PIGMENTA RODOPSINA. RETINENSKA KISELINA PRISUTNA U MALIM KOLIČINAMA IMA ZNAČAJNU FUNKCIJU U RASTU I DEOBI CELIJA.

Vidni purpur Rodopsin je složena belančevina , (prostetična grupa -neo b vitamin A1 belančevina skotopsin ili opsin) Rodopsin (sintetiše se u mraku) Razlaže se preko lumi i meta rodopsina do aldehidnog oblika vitamina A i skotopsina.

FIZIOLOŠKE FUNK. VIT. A nastavak VIT. A, KAO RETINOL, IMA ZNAČAJNU FUNKCIJU U REPRODUKCIJI. VIT. A JE ZNAČAJAN ZA NORMALNO FUNKCIONISANJE IMUNOG SISTEMA. BETA KAROTEN JE PREKURSOR RETINALA, RETINOLA I RETINENSKE K., ALI IMA I SVOJE BIOLOŠKE AKTIVNOSTI-ONEMOGUĆAVA AKTIVNOST SLOBODNIH RADIKALA.

POTREBE ZA VIT. A RDA NOVOROĐENE BEBE µgRE IU 0-6 meseci 420 1390 DECA 1-3godine 400 1320 7-10 godina 700 2310 11+ (ženski, muški pol) 800 i 1000µg 2640 I 3300 IU TRUDNOĆA I LAKTACIJA +200 I + 400 µg

NAMIRNICE KOJE SADRŽE VIT. A JETRA (GOVEĐA, SVINJSKA, PILEĆA) NEOBRANO MLEKO, BUTER NAMIRNICE BILJNOG POREKLA - TAMNO ZELENO I OBOJENO POVRĆE, VOĆE

DEFICIT NOČNO SLEPILO- NIKTALOPIJA OZBILJNO OŠTEĆENJE OKA PROMENE NA KOŽI ZASTOJ U RASTU PODLOŽNOST INFEKCIJAMA

Interakcije vitamina A LEKOVI TIPA KORTIKOSTEROIDA (ANTIINFLAMATORNI LEKOVI)-VIT. A U MASTIMA I KREMAMA POMAZE SANIRANJE POVREDA-ORALNO UZET NE! ORALNI KONTRACEPTIVI INTERFERIRAJU SA APSORPCIJOM VIT. A ASISTIRA U APSORPCIJI KALCIJUMA VITAMIN E POMAŽE U SKLADIŠTENJU VIT. A U ORGANIZMU SPREČAVAJUĆI NJEGOVO TOKSIČNO DEJSTVO CINK POMAZE U APSORCIJI VITAMINA A

VITAMIN D-SUNSHINE VITAMIN OTKRIVEN 1924 godine HOLEKALCIFEROL-STVOREN U ORGANIZMU POD DEJSTVOM SUNČEVE SVETLOSTI ERGOKALCIFEROL-SINTETISAN IZ ERGOSTEROLA (IZ BILJAKA) POD DEJSTVOM ULTRAVIOLETNE SVETLOSTI OSNOVNA FUNKCIJA - REGULISANJE NIVOA KALCIJUMA U ORGANIZMU

VITAMIN D2 VITAMIN D3

Holekalciferol 25-Hidroksiholekalciferol 1,25-Dihidroholekalciferol 7-Dehidroholesterol Holekalciferol 25-Hidroksiholekalciferol 1,25-Dihidroholekalciferol Kalcidiol Kalcitriol

1,25 DIHIDROKSIHOLEKALCIFEROL AKTIVNI OBLIK VITAMINA D KALCITRIOL UTICE NA FORMIRANJE SPECIFIČNOG KALCIJUM- VEZUJUĆEG PROTEINA U INTESTINALNIM ČELIJAMA. OVAJ VITAMIN IMA KLJUČNU ULOGU U ODRŽAVANJU NIVOA KALCIJUMA U KRVI. NEZAVISNIM MEHANIZMIMA POMAŽE I APSORPCIJU FOSFORA.

DNEVNE POTREBE VITAMINA D 1IU=O,025µg RDA µg IU NOVORODJENE BEBE DECA ADOLESCENTI (ispod 18 godina) 10 400 ODRASLI 7,5 300 TRUDNOCA I LAKTACIJA +250IU; +250IU

NAMIRNICE KOJE SADRŽE VIT. D ULJE JETRE, BUTER, SIR LOSOS, TUNA, SARDINE PEČURKE MLEKO NAMIRNICE OBOGAĆENE VIT. D MARGARIN

INTERAKCIJE VITAMINA D BARBITURATI-SMANJUJU AKTIVNOST VITAMINA D HOLESTIRAMIN SMANJUJE APSORPCIJU VITAMINA D. VERAPAMIL MOŽE DA UZROKUJE VISOKI NIVO KALCIJUMA U KRVI.(upozorenje za kol.vit.D)- DIGITALIS- VISOKI NIVO KALCIJUMA U KRVI

DEFICIT KOD DECE NASTAJE RAHITIS SIMPTOMI SU KRIVLJENJE KOSTIJU NOGU, BROJANICE NA GRUDIMA, KASNIJA POJAVA ZUBA KOD ODRASLIH OSTEOMALACIJA SIMPTOMI KRHKE I LOMLJIVE KOSTI

VITAMIN E OTKRIVEN 1922. IZOLOVAN 1936. SINTETISAN 1937. TOKOFEROL-GRČKA REČ, MOGUĆNOST OSTVARIVANJA POTOMSTVA. TE (TOKOFEROL EKVIVALENT)= 1mg TOKOFEROLA

VITAMIN E α - tokoferol: 5,7,8 trimetil tokol β - tokoferol: 5,8 dimetil tokol γ - tokoferol: 7,8 dimetil tokol δ – tokoferol: 7 metil tokol

DNEVNE POTREBE ZA VIT. E 1IU 0,67 mg d-alfa-tokoferola RDA NOVORODJENE BEBE mg 0-6 meseci 3 6-12 meseci 4 DECA 1-3 godine 5 7-10 godina 7 11+ ZENE; MUSKARCI 8mg; 10mg TRUDNOCA I LAKTACIJA +2mg; +3mg

VITAMINSKA I ANTIOKSIDATIVNA AKTIVNOST VITAMINA E à TOKOFEROL NAJAKTIVNIJI VITAMIN ß TOKOFEROL Ý TOKOFEROL Þ TOKOFEROL NAJAKTIVNIJI ANTIOKSIDANS POTREBE ZA VITAMINOM E SE POVECAVAJU UNOSOM POLINEZASICENIH MAS. KIS. 1mg VITAMINA E ZA 0,6g polinezas. M.k.

NAMIRNICE KOJE SADRZE VIT. E ULJE KLICE KUKURUZA,PŠENICE ,SOJE oko 30mg LESNIK, ORAH, BADEM 7-30mg CELER,KUPUS, BORANIJA 1-7mg BANANE ,JABUKE ,MESO 0,1-1mg TOKSICNOST NIJE POZNATA

Interakcije vit. E i lekova Mineralna ulja interferiraju sa apsorpcijom vit. E Orlistat, holestiramin, izonijazid smanjuju apsorpciju vit. E Gvožđe može da oksiduje ne esterifikovan vitamin E

Interakcije vit. E i lekova Potencira dejstvo lekova koji smanjuju agregaciju trombocita (aspirin...) Može da smanji neželjene reakcije ciklosporina.

VITAMINI K ANTAGONIST dikumarol

OBLICI VIT. K U PRIRODI VITAMIN K1-FILOHINON NALAZI SE U NAMIRNICAMA VITAMIN K2- MENAHINON MOGU DA GA SINTETIŠU CREVNE BAKTERIJE VITAMIN K3- MENADION SINTETSKI OBLIK VITAMINA K

VITAMINI K OTKRIVEN 1934. IZOLOVAN I SINTETISAN 1939. ANTIHEMORAGIČNI FAKTOR DIKUMAROL-ANTAGONIST

DNEVNE POTREBE RDA µg NOVORODJENE BEBE 0-6 meseci 12 6-12 meseci 10-20 DECA 10-12godina 30-60 ODRASLI 70-140

HRANA KAO IZVOR VIT. K 100g RIBLJE BRASNO 15 mg svinjska jetra 0,3-0,8mg MLEKO , JAJA SPANAĆ , KARFIOL 0,002-0,3mg

INTERAKCIJE VITAMINA K I LEKOVA ORALNA ANTIKOAGULNTNA SREDSTVA MINERALNA ULJA INTERFERIRAJU SA APSORPCIJOM VITAMINA K, ALI I VITAMINIMA A,D I E.