SAHAROZA Učenice: Mentor: Prof. Milka Kostić Krstina Stojanović IV-3 Tamara Marković IV-2 Kristina Milenović IV-3

Sadržaj: O saharozi Dobijanje Hidroliza Vrste saharoze Saharin Industrijsko dobijanje Hidroliza Vrste saharoze Saharin Aspartam Štetna dejstva šećera Smeđi ili beli šećer Dijabetes Šećer kao zavisnost Alternative šećeru Stevia Rebaudiana Oznake Preporuka Literatura

Značajni datumi u istoriji šećera: 8.000. p. n. e. – šećerna trska se koristi za ishranu u Melaneziji i Polineziji 6.000. p. n. e. – šećerna trska se iz Istočne Azije širi u Indiju i Persiju 600. p. n. e. – u Persiji se razvija metoda kristalizacije šećera 1100. – putovanja ratnika krstaša donose šećer u Evropu, po prvi put posle antike Od oko 1500. – šećerna trska se gaji na plantažama širom sveta, šećer je i dalje luksuzni proizvod za bogate („belo zlato“). Običan narod koristi samo med. 1747. – Andreas S. Margraf otkriva način dobijanja šećera iz šećerne repe. 1801. – hemičar Franc Ahard postavlja osnove industrijske proizvodnje šećera. Prva šećerana je otvorena u mestu Kunern u Šleziji. 1806. - Napoleonovi ratovi i kontinentalna blokada Evrope imaju veliki uticaj na tržište šećera. 1840. – prvi put proizveden šećer u kocki. Način poizvodnje je izmislio Jakob Rad, direktor šećerane u Češkoj. Od oko 1850. – Cena šećera znatno pada usled industrijske proizvodnje. Šećer postaje deo svakodnevne ishrane.

O SAHAROZI....

Sistematsko ime joj je α-D-glukopiranozil β-D- fruktofuranozid. Saharoza (od lat. saccharum – sladak, na turskom ςeker - šećer) je disaharid molekulske formule C12H22O11. Sistematsko ime joj je α-D-glukopiranozil β-D- fruktofuranozid. Najpoznatija je kao namirnica u ljudskoj ishrani. Ugljeni hidrati se dele na : monosaharide, oligosaharide i polisaharide. Medju oligosaharidima najrasprostranjeniji su disaharidi, od kojih su od biološkog najznačajnija tri: maltoza,laktoza ,saharoza. Saharoza je disaharid molekulske formule  C12H22O11. Saharoza predstavlja konzumni šećer i naziva se trščani šećer. Ima sladak ukus, bez boje i mirisa. Sadrži velike bezbojne monoklinske kristale veličine od 1–2 mm, u trgovinu dolazi u obliku kristala, kocki ili praha.

DOBIJANJE

Saharoza nastaje reakcijom molekula α-D glukopiranoze i molekula  β-D-fruktofuranoze. Ovi monosaharidi su povezani preko poluacetalnih hidroksilnih grupa (trehalozna veza). Saharoza spada u neredukujuće šećere.

Saharoza nastaje reakcijom jednog molekula α-D-glukopiranoze i molekula  β-D-fruktofuranoze. Ove dve monosaharidne jedinke su povezane preko poluacetanih hidroksilnih grupa pa se, strogo posmatrano nebi moglo govoriti o glikozidnoj vezi. Ovaj tip veze se oznacava kao trehalozna veza, jer je prvi put uočena kod disaharida trehaloze. Posto obe poluacetalne hidroksilne grupe monosaharidnih jedinica učestvuju u gradjenju hemijske veze, saharoza spada u neredukujuce šećere.

INDUSTRIJSKO DOBIJANJE

Taloženje proteina dodavanjem Ca(OH)2 difuznom soku sečenje šećerne pranje šećerne repe Taloženje proteina dodavanjem Ca(OH)2 difuznom soku sečenje šećerne repe Difuzeri (ekstrakcija rezanaca vodom na 70°C) kristalizacija, centrifugiranje žuti šećer,melasa vakuum uparivači (uparavanje soka do sirupa) taloženje viška Ca(OH)2 pomoću CO2(g) ceđenje taloženje viška Ca(OH)2 pomoću CO2(g) rastvaranje žutog šećera do gustog sirupa Obezbojavanje rastvora aktivnim ugljem Taloženje proteina dodavanjem Ca(OH)2 Saharoza se industrijski dobija iz šećerne repe(sadrzi oko12 do 20% saharoze)ili šećerne trske (12%). Proizvodnja saharoze obuhvata dve faze : dobijanje sirove saharoze i prečišćavanje saharoze. Šećerni sok se dobija iz šećerne trske presovanjem usitnjene trske.Ako je šećerna repa sirovina ona se nakon pranja iseče na rezance koji se u specijalnim uredjajima –difuzerima dovode u kontakt sa zagrejanom vodom-70, pri cemu se ekstrahujui ostale vodorastvorne komponente. Dalja prerada trščanog soka i difuznog soka je identičan soku se dodaje krecno mleko-kalcijum-hidroksid,koje izaziva talozenje proteina i dr primesa a višak krečnog mleka taloži u obliku kalcijum-karbonata,produvavanjem ugljen-dioksida kroz supenziju.Sok odvoji se od taloga cedjenjem, a potom uparava u višestepenim vakum-uparivačima na t112-60, do konc saharoze oko90posto.Iz dobijenog sirupa nakon hladjenja,kristalise saharoza,koja se od guste tecnosti odvaja centrifugiranjem.Preciscavanje sirove saharoze,bledozuckaste boje,izvodi se rastvaranjem u min kolicini vode,tako da se ponovo dobije gust sirup. Sirup se tretira krecnim mleko,zatim se produvava ugljendioksid, i najzad doda neko sredstvo za obezbojavanje. Tecnost se od taloga odvoji centrifugiranjem, voda delimicno upari u vakumu,a preciscena-rafinisana saharoza nakon kristalizacije cedi i susi.Rafinerisana saharoza spada u najcistije industrijske proizvode.Melasa je sporedni proizvod indusrije secera,tamno smedje boje.Ona se koristi kao dodatak stocnoj hrani ili kao podloga za proizvodnju kvasca,alkohola,limunske kis,glicerola. kristalizacija belog šećera delimično uparavanje vode u vakuum uparivačima odvajanje taloga centrifugiranjem Ceđenje belog šećera sušenje belog šećera

HIDROLIZA

Hidroliza saharoze: U epruvetu sa rastvorom saharoze dodati oko 1 ml 10% rastvora HCl. Zagrevati dobijeni rastvor do ključanja. Nastaviti sa zagrevanjem jos 1-2 min. Ohladiti rastvor pa mu dodati rastvor NaOH sve dok se ne postigne bazna reakcija. U bazni rastvor dodati 1 kap 10% rastvora plavog kamena i zagrevati ga do ključanja. Dobija se mrko crveni talog Cu2O kao dokaz da je došlo do reakcije. Objašnjenje: Saharoza je neredukujuci disaharid. Rastvor saharoze posle hidrolize je redukujući zato što nastaje smesa redukujućih monosaharida glukoze I fruktoze. Hidroliza se postiže dodavanjem HCl I zagrevanjem rastvora.

C12H22O11 + H2O → C6H12O6 + C6H12O6 Prirodni invertni šećer je MED. Saharoza, C12H22O11,u vodenom rastvru veoma sporo disosuje na glukozu, C6H12O6, I fruktozu, C6H12O6,u skladu sa stehiometrijskom jednačinom: C12H22O11 + H2O → C6H12O6 + C6H12O6 (Pošto vodonični joni katalizuju reakciju, kinetika ove, praktično nepovratne reakcije, obično se izražava u prisustvu određene kolićine vodoničnih jona.Uticaj temperature na brzinu reakcije u kiselim rastvorima je složen.) Pod dejstvom kiseline ili enzima, saharoza hidrolizuje dajuci ekvimolsku smesu glukoze i fruktoze, koja se cesto naziva invertni šećer. Tok rakcije inverzije saharoze može se pratiti merenjem promene ugla zakretanja reakcione smeše pomoću polimetra,jer su sve tri komponente smeši optički aktivne. Inverzija saharoze je veoma značajan process. Velika primena tog procesa je u proizvodnji šećera.pri preradi repe odvijaju se procesi pod uticajem enzima i prisutnih organskih kiselina, i pod njihovim uticajem saharoza se razlaže na glukozu i fruktozu.

Kako napraviti “med” bez pomoći pčela:   Pripremiti 500 mL koncentrovanog rastvora šećera u vodi. Dobija se rastvor u obliku sirupa. Dobijenom sirupu dodati 5 g limunske kiseline i uz mešanje i zagrevanje na pari 40 do 45 minuta. Dobitće se smeša glukoze i fruktoze /,,med”/. Da bi „med“dobio odgovarajuću aromu dodati pet pepermint bombona. Objašnjenje : U postupku dobijanja „meda“ koristi se limunska kiselina zato što ona nije štetna za zdravlje. Limunska kiselina na povisenoj temperaturi razlaže saharozu na glukozu I fruktozu /,,med”/.Ova smesa je poznata pod nazivom invertni šećer.

Recept za medenjake (bez meda): 1 ½ čašu vode sipati u posudu i dodati joj 1 ½ čašu šećera. Rastvor zagrevati dok se ne dobije smeđa boja. Dodati još 1 ½ čašu šećera i zagrevati dok smesa ne provri. Tada dodati 2 pune kašike masti, promešati i ostaviti da se smesa ohladi. Ohlađenoj smesi dodati 1 celo jaje, 2 žumanceta, 1 kašičicu cimeta, 1 kesicu sode bikarbone pa dodavati brasno, uz stalno mešanje, sve dok se ne dobije testo koje se ne lepi za ruke. Testo rastanjiti do debljine prsta pa čašom vaditi kolutiće i stavljati ih u pleh obložen papirom za pečenje. Pleh ubaciti u rernu zagrejanu na 1500C oko 10 minuta. Ispečene medenjake uvaljati u prah šećer, staviti u pogodnu posudu sa poklopcem pa ih ostaviti da odstoje neko vreme da omekšaju.

VRSTE SAHAROZE

Braon šećer: Dobija se na različite načine; mešanjem belog šećera sa braon sirupom od šećerne repe ili grejanjem šećernog sirupa (karamelizovanje). Kandirani šećer - šećerni kristali različite veličine i boje nastali sporom kristalizacijom iz šećernog rastvora.

Smeđi (ili žuti) šećer od šećerne repe - deklarisan je kao prirodni šećer. Melasa - svetlobraon sirup. Koristi se za proizvodnju alkohola. Od melase iz šećerne trske proizvodi se rum.

Šećer od šećerne repe - uglavnom je saharoza, hemijski je identičan šećeru od šećerne trske. Najčešće se prodaje rafiniran (kristalizovan). Šećer od šećerne trske se dobija od stabljika šećerne trske koje se presuju, sok se filtrira, zgušnjava i kristališe. Koristi se kao zamena za kristalni šećer.

Tečni šećer je u vodi rastvoreni šećer koji se koristi u prehrambenoj industriji. Karamel je braon masa koja se dobija zagrevanjem šećera.

Šećer u prahu je fino mleveni šećer. Koristi se za poslastice… Šećer u kocki je rafinirani šećer sa sirupom, pritiskom oblikovan u kocke.

saharin

C6H10CaO4, E954 Saharin je veštački zaslađivač, niskokalorični derivat nafte. Nema nikakvu energetsku vrednost i mnogo je slađi od saharoze, ali ima gorak ukus pri većim koncentracijama. On se koristi za zaslađivanje proizvoda kao što su pića, bombone, kolači, lekovi, i pasta za zube. Saharin se smatra važnim otkrićem, posebno za dijabetičare, jer on prolazi direktno kroz ljudski probavni sistem bez varenja. Mada saharin nije prehrambeni izvor energije, on može da podstakne otpuštanje insulina kod ljudi i pacova, verovatno usled njegovog ukusa, što je slučaj i sa drugim zaslađivačima. Oblik koji se koristi u zaslađivačima obično je natrijumska so.  Saharin je prvi hemijski sintetisan zaslađivač koji je od oko 400-500 puta slađi od šećera saharoze. Hrana koja sadrži ovaj zaslađivač može poprimiti gorki do metalni ukus. Iako se smatraju bezopasnima, u istraživanjima je nakon konzumacije saharina kod životinja uočena pojava raka bešike i štitne žlezde. Ova vrsta zaslađivača je 1977. u SAD-u bila zabranjena, ali vraćena u upotrebu 1991. godine, uz uslov da na ambalaži proizvoda bude istaknuto odgovarajuće upozorenje potrošačima. Saharin i njegove soli dopušteni su samo u određenim namirnicama u propisanim količinama. Danas, proizvodi sa saharinom još od 2001. više ne moraju da imaju etiketu s natpisom o štetnosti po zdravlje.

ZAŠTO JE ŠTETAN?

Saharin je najprisutniji u lekovima. Aspirin za dnevnu upotrebu sadrži istu količinu kao limenka dijetalnog pića. Unos saharina kod odojčadi je rezultovao razdražljivošću, hipertonijom, insomnijom, strabizmom i nepravilnim položajem tela. Danas je ograničen unos saharina mlađoj deci i trudnicama. U kliničkim ispitivanjima saharin je na kontrolnoj grupi od 42 pacijenta uzrokovao vrlo nepovoljne reakcije, od kojih su najpoznatije bile pruritus (patološki svrab) i urtikarija, propraćene ekcemom, fotosenzibilnošću i prurigom. Druge su reakcije uključivale mučninu, dijareju, čireve na jeziku, tahikardiju, glavobolje, diurezu i neuropatiju.

aspartam

Aspartam je 200 puta slađi od šećera i koristi se u gotovo svim aspektima prehrane - od 'Sugar-free' proizvoda do svih vrsta žvakaćih guma, žitarica, kakaa, jogurta, raznih multivitaminskih sokova, dodataka prehrani za teretane, čajeva itd. To je veštački zaslađivač koji se proizvodi iz genetički modifikovane bakterije Escherichie coli, te sadrži desetak posto metanola, otrova koji je i u izuzetno malim količinama smrtonosan (dnevni unos korišćenjem ovakvih proizvoda ponekad prelazi 3000% od dopuštene količine metanola). Kroz stotinak laboratorijskih studija potvrđeno je preko 90 nuspojava među kojima su slepilo, epilepsija, zvonjava u ušima, zamagljeni vid, vrtoglavica, glavobolja, grčenje, depresija, umor, razdražljivost, nesanica, zastoj seksualnog nagona itd. Zanimljivo je i da aspartamski fenilalanin blokira serotonin i osoba je konstantno gladna, zbog čega 'pada u vodu' argument kako su ovi proizvodi za razliku od šećernih dijetalni. Čak 75-85% svih prijava upućenih ka FDA (Američka administracija za hranu i lekove) zbog zdravstvenih tegoba dobijenih negativnim reakcijama na prehrambene aditive dolazi radi aspartama. Vazduhoplovni i autobuski prevoznici u drugim zemljama svojim zaposlenima brane proizvode s koncentracijom aspartama zbog potencijalnih nesreća pod njegovim delovanjem na organizam. Nekoliko studija pokazalo da njegova konzumacija nosi određene rizike, a prošlogodišnje istraživanje sprovedeno u Danskoj dovelo je u vezu dijetetske napitke u kojima se koristi aspartam sa prevremenim porođajima, dok su druge nagovestile moguću vezu sa dobijanjem raka. Kako tvrde aktivisti za zaštitu zdravlja pod čijim pritiskom je inicijativa i dospela u Evropski parlament, aspartam izaziva zabrinutost zato što sadrži metanol koji se u telu razlaže u dva nervna toksina – formaldehid i mravlju kiselinu, dok je nešto ranije italijanska fondacija Ramacini objavila istraživanje koje sugeriše da aspartam izaziva rak kod miševa. U Srbiji se, međutim, ne sprovodi vanredno istraživanje bezbednosti korišćenja aspartama, niti drugih veštačkih zaslađivanja. U Ministarstvu zdravlja, čija je Sanitarna inspekcija, prema Zakonu o bezbednosti hrane, između ostalog zadužena i za kontrolu ovih proizvoda, kažu da je pitanje veštačkih zaslađivača regulisano Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine.

ZAŠTO JE ŠEĆER ŠTETAN?

Šećer ne sadrži vitamine, minerale, proteine ili vlakna, tačnije, uopšte nema hranljivu vrednost. Istraživanje koje je sproveo američki psiholog i profesor Bart Hoebel pokazalo je da rafinisani šećer pokreće iste receptore zadovoljstva u mozgu kao i heroin. Remeti čitav hemijski sistem organizma, usporava varenje i slabi imunološki sistem. Beli konzumni šećer (saharoza, C12H22O11 ) . Ne sadrži proteine, minerale, vitamine ni dijetetska vlakna. Razgradnjom daje energiju, ali se deo pretvara u masti, u trigliceride i delom u holesterol. Iako beli šećer nije masnoća, on to može postati (jer se ponaša kao zasićene masnoće), ako se koristi u nekontrolisanim količinama. Njegovim brzim sagorevanjem stvara se kisela krv u organizmu. Lako se apsorbuje i šalje do telesnih ćelija tako brzo, da nema dovoljno kiseonika na raspolaganju za njegovo potpuno sagorevanje. Nepotpuno sagorevanje tada proizvodi mlečnu i druge kiseline, koje stvaraju kiselost u telu. Organizam se brani od viška masnih kiselina izvlačenjem kalcijuma i drugih minerala iz organizma, smanjuje rezerve belančevina i uzima vitamin B1. Negativna svojstva: Pošto se saharoza ne vari u želucu, zbog čega stvara šok želucu, pankreasu, jetri i drugim organima. Njegova brza apsorpcija u tankom crevu sa malom aktivnošću creva uzrokuje konstipaciju i dispepsiju. Aktivira brzo previranje, ometa prirodnu ravnotežu crevne flore, može potpuno da oslabi sistem za varenje, nakon čega nastupaju različite bolesti. Zaustavlja rad želuca dok ne počnu da se luče kiseline koje će ga neutralisati. Ovo ima za posledicu prekomerni utrošak kalcijuma i fosfora, što dovodi do reumatizma, prehlade, upale sinusa, reumatskih oboljenja, upale ždrela i krajnika, pojačanih akni, kožnih alergija, povišenja holesterola u krvi i dr.Jelo sa mnogo šećera, a malo belančevina, ima za posledicu simptome: umor, gubljenje težine, spore pokrete, anemiju, hladnoću, nizak krvni šećer, slabljenje vida, plavilo usana, loš rad bubrega. višak šećera izaziva razne atrofije, multipleks sklerozu, artritis i dr. Ojačava bakterije koje uništavaju vitamine grupe B i neke druge bakterije koje pomažu stvaranje vitamina i enzima Prekomerna upotreba saharoze povezana je sa brojnim zdravstvenim problemima. Najrasprostranjeniji jr zubni karijes(krvarenje zubi)u kojem bakterije u usnoj dupljipretvaraju šećere iz namirnica u kiseline koje napadaju zubnu gleđ. Ima visoku kaloričnu vrednost pa može da učini dijetu hiperkaloričnom čak I minimalnim količinama dovodeći do gojaznosti. Ubrzava proces starenja, smanjuje otpornost prema infekcijama, sprečava organizam da se reši nepoželjnog holesterola, deluje štetno na kožu (tako što ona gubi svoju elastičnost.  Zbog svih ovih negativnih osobina saharoza je poznata pod nazivom BELI OTROV !

Šećer pravi probleme i na koži. Šećer je najznačajniji faktor u pojavi zubnog karijesa. Saharoza, čist ugljeni hidrat, ima visoku kaloričnu vrednost (4 Kcal/g ili 17 kJ/g) zbog čega dijeta može postati hiperkalorična čak i u minimalnim količinama dovodeći do gojaznosti.  Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da šećeri ne bi trebalo da učestvuju sa više od 10% u ishrani.

Lekovita svojstva?!?

Ne postoje!!

“Smeđi šećer je zdraviji od belog!?”

Između belog i žutog šećera nema mnogo razlike Između belog i žutog šećera nema mnogo razlike. Žuti šećer zanimljivije izgleda i zbog tog izgleda može da deluje zdravije, ali nije stvar u izgledu. Kad je o hrani reč, stvar je u sastavu ,a beli i žuti šećer se po sastavu skoro i ne razlikuju. Dok rafinirani odnosno beli šećer prolazi potpunu obradu, smeđi šećer ne prolazi kroz celi proces rafinacije pa u njemu zaostaju razni biljni pigmenti, neki minerali i sl. Kada se govori o zdravijem smeđem šećeru, onda se upravo misli na taj nerafinirani šećer. Ali, na tržištu se pod smeđim šećerom najčešće prodaje, običan kristalni šećer s dodanom melasom za boju. Takav obojeni šećer ne nudi nikakve zdravstvene pogodnosti u odnosu na beli šećer. A zdravstveni boljitak ne nudi ni pravi nerafinirani smeđi šećer. Nerafinirani smeđi šećer uz saharozu sadrži i male količine vitamina i minerala, ali one nisu značajne. Beli i smeđi šećer imaju istu energetsku vrednost koja u jednoj kašičici odnosno 5 grama iznosi oko 20 kalorija. Postoje i tvrdnje da je jedina prednost upotrebe smeđeg šećera u poređenju sa belim ta što on ne dovodi do dodatne fermentacije uzrokovane mikroorganizmima u našem probavnom sistemu.

“Da li unošenje mnogo šećera dovodi do dijabetesa?!?”

Naučnici tvrde da šećer ili zaslađivač nije uzrok dijabetesa, gojaznosti, hiperaktivnosti ili poremećaja u ishrani. Najbitnije je kontrolisano konzumiranje šećera i namirnica sa zaslađivačima. Ishrana treba da bude primerena fiziološkim potrebama organizma.

Šećer kao zavisnost

Rezultati prikupljeni testiranjem na životinjama pokazuju da nakon unosa velikih količina šećera dolazi do promena u mozgu koje su vrlo slične onima koje se javljaju nakon konzumacije droga poput heroina ili kokaina. Životinje kojima je nakon nekog vremena uskraćen šećer su počele pokazivati simptome anksioznosti - kao i kod osoba koje se odreknu alkohola, cigareta ili droga. Zavisnost od hrane obično ne pogađa osobe čija je telesna masa normalna, već se najčešće javlja kod osoba sa povišenom telesnom masom.

kada jedemo nešto slatko uvek želimo još, iako nismo gladni?!?

Šećer ima antistres efekat,utiče na hormone zadužene za sreću i dobro raspoloženje. Ne smemo zaboraviti da šećer zadovoljava našu iskonsku želju za slatkim.

Alternative šećeru

Med, javorov i agavin sirup su prirodni zaslađivači koji iako sačinjeni od jednostavnih šećera ipak nude neke prednosti. Sirovi med ima antibakterijska, antivirusna i antifungalna svojstva. Javorov sirup je antioksidans. Biljka stevija - podnosi visoke temperature i pogodna je za kuvanje. Ne sadrži kalorije.

Stevia rebaudiana

Stevija ne sadrži kalorije, a 300 do 400 puta je slađa od konzumnog šećera. Osim toga, istraživanja su pokazala kako stevija može sniziti visoki krvni pritisak i povoljno deluje na probavni sistem. Ova biljka uništava karijes, vraća boju kosi i još mnogo toga. Koristi se sveža biljka, osušeno lišće ili prah.  *20g praha dobijenog od ove biljke zamenjuje 6 – 7kg belog kristalnog šećera.

Oznake

Kada vidimo na deklaraciji da piše: „Sugar free" - znači bez šećera, ali šećera ipak ima. „Reduced sugar" - sadržaj šećera u proizvodu koji nosi ovu deklaraciju je za 25% manji od sličnih proizvoda. „No sugar added" - bez dodatog šećera (u procesu proizvodnje nije dodat šećer kao ni bilo koji drugi sastojak koji sadrži šećer).

Preporučujemo vam

Organizmu treba obezbediti energiju iz prirodnih ugljenih hidrata: Integralne žitarice Mahunarke Povrće

Voće Med Suvo voće i sl.

Literatura: Petrović J., Velimirović S.: Hemija za 4. razred gimnazije, Zavod za udžbenike, Beograd, 1994-2012. Wikipedia: Saharoza (online). Dostupno na: http://sh.wikipedia.org/wiki/Saharoza Chem generation: Saharin i zaslađivači (online). Dostupno na: http://www.chemgeneration.com/rs/milestones/saharin-i-zasla%C4%91iva%C4%8Di.html Coolinarka: Upotreba smeđeg šećera (online). Dostupno na: http://www.coolinarika.com/magazin/clanak/upotreba-smedeg-secera/ Dalje.com: Smeđi šećer nije zdraviji od belog (online). Dostupno na: http://dalje.com/hr-zivot/smedji-secer-nije-zdraviji-od-bijelog/276053 Galaksija: Aspartam (online). Dostupno na: http://www.galaksija.com/aspartam.htm ASCgarden: Stevia Rebaudiana (online). Dostupno na: http://www.ascgarden.com/asc-garden-rasadnik.php?s=2&p=28&proizvodnja=Stevia%20rebaudiana

Hvala na pažnji!!! Učenice: Mentor: Prof. Milka Kostić Krstina Stojanović IV-3 Tamara Marković IV-2 Kristina Milenović IV-3