-PRIMANJE I ODAVANJE VODE- -STOME-

Παρουσίαση με θέμα: "-PRIMANJE I ODAVANJE VODE- -STOME-"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 -PRIMANJE I ODAVANJE VODE- -STOME-

2 USVAJANE VODE I KRETANJE KROZ BILJKU
Atmosfera Ψ = do MPa List (vazd.prostor) Ψ = -7.0 MPa List (ćel.zidovi) Ψ = -1.0 MPa Ksilem stabla Ψ = -0.8 Mpa Ksilem korena Ψ = -0.6 Mpa Zemljište Ψ = -0.3 MPa Ćelije ksilema Adhezija Ćelijski zid Kohezija Transport kroz ksilem Molekul vode Korenska dlačica Čestice zemljišta Voda Usvajanje vode iz zemljišta Da bi se voda kretala sa jednog mesta na drugo mora da postoji razlika u vodnim potencijalima tih mesta, ΔΨW.

3 ODAVANJE VODE Voda usvojena iz zemljišta se sa površine biljke (najčešće listova) odaje u atmosferu u vidu vodene pare procesom TRANSPIRACIJE. Vrste transpiracije: stomaterna kutikularna lenticelarna

4 Stomaterna transpiracija
Najveća količina vode iz biljaka (do 99%) odaje se preko STOMA, otvora između posebno diferenciranih ćelija u epidermisu lista

5 Stomin aparat Stomaterna transpiracija obavlja se preko stominog aparata, koga čine ćelije zatvaračice, ćelije pomoćnice, stomin otvor i substomaterna duplja. Terminom stoma označava se otvor između ćelija zatvaračica, a u širem značenju ovim terminom označava se čitav stomin aparat. Ćelije zatvaračice Stoma (stomin otvor) Ćelije pomoćnice

6 OBLIK ĆELIJA ZATVARAČICA
Ćelije zatvaračice imaju bubrežast oblik, a otvor, stoma, se nalazi između ovih više ili manje otvorenih ćelija. Ovakav tip stominog aparata prisutan je kod svih dikotila, mnogih monokotila, mahovina i paprati. Ćelije zatvaračice podsećaju na gimnastičke tegove, sa dva loptasta kraja i uskim delom koji ih povezuje. Ovakav tip stominog apatata javlja se kod predstavnika familije trava. 1. 2.

7 GRAĐA ĆELIJA ZATVARAČICA
Jedna od osnovnih karakteristika ćelija zatvaračica jeste nejednaka zadebljalost ćelijskih zidova Ćelije pomoćnice Ćelije zatvaračice Stoma (stomin otvor) Ventralni ćelijski zid Dorzalni ćelijski zid Ćelije zatvaračice

8 OTVARANJE I ZATVARANJE STOMA
Promene turgora u ćelijama zatvaračicam su neposredni uzrok otvaranja i zatvaranja stoma. Kada poraste turgor u ćelijama zatvaračicama, njihova zapremina se reverzibilno povećava %. To izaziva istezanje tankih zidova više nego zadebljalih i promenu oblika ćelija. Kod bubrežastih stoma dikotila rastezanjem dorzalnih zidova otvara se stoma. Kod trava raste zapremina loptastih krajeva ćelija, pa se pod njihovim pritiskom razmiču zidovi u srednjem delu i pukotina među njima se širi.

9 MEHANIZAM OTVARANJA I ZATVARANJA STOMA
Ćelije zatvaračice usvajaju jone kalijuma (K+) aktivnim transportom. To dovodi do ulaska vode u ćeliju osmozom. Otvaranje stoma Zidovi ćelija zatvaračica su nejednako zadebljeali i imaju radijalno orjentisane celulozne mikrofibrile. To dovodi do izvijanja ćelija kada postanu turgescentne i stoma se otvara. Zatvranje stoma Kada se K+ joni ispumpaju iz ćelija, voda osmozom izlazi i stoma se zatvara

10 MEHANIZAM OTVARANJA I ZATVARANJA STOMA
Radijalno orjentisani celulozni mikrofibrili Zatvaračice postaju turgescentne Ćelije zatvaračice gube turgorov pritisak Ćelije zatvaračice Zatvorena stoma Otvorena stoma Zatvorena stoma

11 1.OTVARANJE I ZATVARANJE STOMA
Posmatrati otvaranje i zatvaranje stoma pri promeni potencijala vode u ćelijama zatvaračicama Napraviti tanak presek donjeg epidermisa lista biljke Tradescantia purpuraea. Posmatrati pod mikroskopom u kapi vode i pronaći otvorenu stomu. Sa jedne strane pokrovnog stakla upijati vodu pomoću trake filter-papira, a sa druge strane dodati kap 1M rastvora saharoze. Posmatrati promenu u izgledu stominog aparata. Ponoviti postupak u obrnutom smeru, tj. zameniti saharozu vodom.

12 1.OTVARANJE I ZATVARANJE STOMA
IZGLED ZATVORENIH STOMA IZGLED OTVORENIH STOMA RASTVOR KOJIM JE IZAZVANO ZATVARANJE: RASTVOR KOJIM JE IZAZVANO OTVARANJE

13 RASPORED I BROJ STOMA NA LISTU
Prema prisustvu stoma listovi mogu biti: amfistomatski hipostomatski epistomatski (vodene biljke- flotantni listovi)

14 BROJ I RASPORED STOMA Izgled, broj i raspored stoma zavise od biljne vrste. Stome dikotila su nepravilno raspoređene i sitnije. Kod monokotila stome su raspoređene u pravilnim nizovima i krupnije su.

15 2. BROJ I RASPORED STOMA Cilj vežbe: Proučiti raspored i broj stoma na otisku epidermisa lista predstavnika monokotila i dikotila. Na površinu lista naneti lak u tankom sloju. Kada se osuši, skinuti ga sa lista i posmatrati ga pod mikroskopom. Nacrtati izgled otiska, pod velikim uvećanjem. Pod malim uvećanjem izbrojati stome u vidnom polju i odrediti njihov broj. Odrediti indeks stoma za svaku ispitivanu biljnu vrstu po formuli: broj stoma ______________________________________ x 100 broj stoma + broj epider. ćelija

16 2. BROJ I RASPORED STOMA BILJNA VRSTA BROJ STOMA INDEKS STOMA RASPORED
lice naličje pravilan nepravilan m o n k t i l e d