Κατέβασμα παρουσίασης
Η παρουσίαση φορτώνεται. Παρακαλείστε να περιμένετε
1
U opštem slučaju ovaj dinamički sistem je
DINAMIKA Dinamički sistem - pogon sa motorom jednosmerne struje: N: Izlazi su veličine koje mogu da se mere U opštem slučaju ovaj dinamički sistem je NELINEARAN
2
MATEMATIČKI MODEL POGONA SA NEZAVISNO POBUĐENOM JEDNOSMEROM MAŠINOM
Ponavljanje gradiva. A:
3
BLOK DIJAGRAM MATEMATIČKOG MODELA POGONA
Njutnova jednačina Jednačina indukta Jednačina pobude (Prva varijanta)
4
BLOK DIJAGRAM MATEMATIČKOG MODELA POGONA
Njutnova jednačina Jednačina indukta Jednačina pobude (Druga varijanta)
5
LINEARAN SLUČAJ Ovaj uslov eliminiše jednačinu pobudnog kola. U prostoru stanja model pogona - dinamičkog sistema je:
6
Blok dijagram u operatorskom domenu:
Njutnova jednačina Jednačina indukta
7
LINEARIZOVANI SLUČAJ Matematički model nelinearnog dinamičkog sistema može se linearizovati u radnoj tački, odnosno u okolini radne tačke, stacionarnog stanja. Na osnovu poznavanja vrednosti vektora ulaza: u posmatranom režimu i jednačina stacionarnog stanja može se odrediti odgovarajuća vrednost vektora stanja: Dinamički sistem pogona sa nezavisno pobuđenim jednosmernim motorom, sad je:
8
Koordinate vektora stanja
u posmatranom režimu, odnosno za određene vrednosti vektora ulaza dobijaju se rešavanjem jednačina ustaljenog stanja: N: po Četvrta jednačina iz koje sledi 0=0, je izostavljena jer nas ograničava na samo jedan specijalan slučaj.
9
Podsetnik Razvoj u Tejlorov red sistema koji je definisan prvom jednačinom Izvod – Jakobijan funkcije f(x,u) određen za radnu tačku x0, u0. Delta x- priraštaj promenljive
10
Odgovarajući linearizovani matematički model nezavisno pobuđenog jednosmernog motora u prostoru stanja je: N:
12
Ako za promenljivu stanja umesto Δf uzmemo Δif matematički model u prostoru stanja je:
gde je:
14
Blok dijagram u operatorskom domenu ako je jedna od promenljivih stanja Δf :
15
Blok dijagram u operatorskom domenu kada je promenljiva stanja Δif umesto Δf .
16
VEKTOR IZLAZA Kod dinamičkih sistema kao što su elektromotorni pogoni, ulazi se obično ne prosleđuju direktno na izlaz, pa je: Za Ako je: – jedinična matrica Na sličan način može se odrediti matrica C i za druge slučajeve.
17
ANALIZA DINAMIČKIH REŽIMA
Metode: Funkcije prenosa; Polovi i sopstvene vrednosti; Modelovanje. Primenu navedenih metoda razmotrićemo na najjednostavnijem primeru u kome je posmatrani dinamički sistem LINEARAN. Nećemo uzimati u razmatranje treću promenljivu stanja .
18
FUNKCIJE PRENOSA Operatorski domen. Blok dijagram koji odgovara ovom slučaju je: Ulazi u sistem: ua i mm. Izlazi iz sistema, npr.: i ia.
19
Druga varijanta blok dijagrama, gde je jednom prenosnom funkcijom zamenjena jednačina indukta:
Ulazi u sistem: ua i mm. Izlazi iz sistema, npr.: i ia.
20
Funkcije prenosa koje se dobijaju poznatim metodama, pomoću blok dijagrama:
21
U prostoru stanja sistem jednačina je:
PROSTOR STANJA U prostoru stanja sistem jednačina je: A - matrica sistema B - matrica ulaza - vektor stanja - vektor ulaza
22
Ako se usvoje isti izlazi kao u prethodnom slučaju,
onda je: C - matrica izlaza - vektor stanja - vektor ulaza
23
Zamenjujući: Može se izvesti: H(p) - Matrica prenosa.
24
Pojedinačne funkcije prenosa:
25
POLOVI I SOPSTVENE VREDNOSTI
Rešavanjem karakteristične jednačine dobijaju se polovi posmatranog dinamičkog sistema – pogona sa nezavisno pobuđenim motorom jednosmerne struje. N: Sopstvene vrednosti sistema dobijaju se rešavanjem jednačine:
26
Karakteristična jednačina:
Rešenja karakteristične jednačine su:
27
Uticaj fluksa na raspored polova - sopstvenih vrednosti.
f max = f nom Im N: f = 0,9f nom f = 0 0 = f fkr -Re f min > 0 f min > 0 Crvena boja – p1, plava – p2 f max = f nom
28
Vrednost fluksa pri kojoj se polovi izjednačavaju,
odnosno postaju konjugovano-kompleksni brojevi. Za Za
29
Uticaj mom. inercije (Tm) na raspored polova – sopst. vrednosti
Tm min Im Tm nom Tmkr 2Tm nom Tm Tm -Re Tm max Tm max Tm min
30
Vrednost mehaničke vremenske konstante pri kojoj dolazi do promene prirode polova
Za Za
31
Uticaj dod. otpora (Rad) na raspored polova – sopst. vrednosti
Karakteristična jednačina može se napisati: A: gde je: Polovi (sopstvene vrednosti) su:
32
Im -Re Ra+Rad =0 Rad=0 Rad kr Rad max Rad =Ra Rad =Ra Rad max Rad
p1 - Rad p2 0 Ra+Rad =0 Rad=0 Ne sme se zaboraviti da je min Ra + Rad = Ra !!!!
33
y(t) za odgovarajuće u(t)
PROCENA PONAŠANJA POGONA U TRANZIJENTNIM STANJIMA POMOĆU FUNKCIJA PRENOSA Potrebno je odrediti: y(t) za odgovarajuće u(t) Egzaktna zavisnost dobija se inverznom Laplasovom transformacijom: Za inženjerske potrebe dovoljno je napraviti procenu na osnovu poznavanja: -polova ( sopstvenih vrednosti ); -vrednosti y(0) i -vrednosti y ().
34
Karakteristični ulazi:
- " step " - " impuls "
35
“Step” “Impuls” t =0 t ua / f ua / Ta Ra - mm Ra / f2
Za posmatrani pogon: “Step” “Impuls” t =0 t ua ua / f ua ia ua / Ta Ra mm - mm Ra / f2 - mm / Tm mm ia mm / f
36
Tm1 > Tmkr Tm2 < Tmkr
Odziv brzine motora na promenu napona indukta po "step" funkciji (ua ) Tm1 > Tmkr Tm2 < Tmkr
37
Tm1 > Tmkr Tm2 < Tmkr
Odziv brzine motora na impulsnu promenu napona indukta (ua ) Tm1 > Tmkr Tm2 < Tmkr
38
Tm1 > Tmkr Tm2 < Tmkr
Odziv brzine motora na promenu momenta opterećenja po "step" funkciji (mm ) Tm1 > Tmkr Tm2 < Tmkr
39
Tm1 > Tmkr Tm2 < Tmkr
Odziv brzine motora na impulsnu promenu momenta opterećenja (mm ) Tm1 > Tmkr Tm2 < Tmkr
40
Tm1 > Tmkr Tm2 < Tmkr
Odziv brzine motora na impulsnu promenu momenta opterećenja (impuls duže traje u odnosu na prethodni slučaj) (mm ) Tm1 > Tmkr Tm2 < Tmkr
41
Digitalni računari i softverski paketi. Mogućnosti:
MODELOVANJE Digitalni računari i softverski paketi. Mogućnosti: analiza nelinearnih sistema; analiza stanja kod više istovremenih poremećaja; interaktivan rad sa modelom; istovremeno posmatranje više izlaza, ili karakterističnih veličina; utvrđivanje parametara sistema na osnovu poznavanja ulaza i izlaza itd.
42
BLOK DIJAGRAM MODELA POGONA SA NEZAVISNO POBUĐENIM
JEDNOSMERNIM MOTOROM N:
43
Model jednosmernog motora u programu VisSim
44
Izgled bloka “jednosmerni motor” u razvijenom obliku sa prethodne slike
45
Slika 1: Start pogona u praznom hodu
Struja polaska je ograničena dodatim otporom. Prelazni proces je aperiodičan.
46
Slika 2: Start pogona u praznom hodu
Struja polaska ograničena kao na slici 1 Prelazni proces periodično - prigušen
47
Slika 3: Start pogona pod opterećenjem
Struja polaska ograničena kao na slici 1 Prelazni proces aperiodičan
48
Slika 4: Start pogona pod opterećenjem
Struja polaska ograničena kao na slici 1 Prelazni proces periodično - prigušen
49
Slika 5: Opterećenje i potpuno rasterećenje
Prelazni procesi su periodični sa jakim prigušenjem
50
Slika 6: Prelazak iz motornog u generatorski režim
generatorski režim, rekuperacija
51
Slika 7: Rekuperacija usled snižavanja napona indukta Moment opterećenja konstantan
napon smanjen za 20% rekuperacija
52
dodati otpor ima vrednost
Slika 8: Protivstrujno kočenje na prvi način Moment opterećenja je potencijalan i konstantan početak kočenja revers dodati otpor ima vrednost koja dovodi do reversa
53
Slika 9: Dinamičko kočenje - moment opterećenja konstantan
početak kočenja
54
Slika 10: Protivstrujno kočenje na drugi način Momenat opterećenja je reaktivan i konstantan
Prevezani krajevi indukta i dodat jako veliki otpor Zbog velikog otpora u kolu indukta momenat motora je manji od momenta opterećenja Smanjen otpor u kolu indukta
Παρόμοιες παρουσιάσεις
© 2024 SlidePlayer.gr Inc.
All rights reserved.