Слика света средњовековног човека у огледалу старословенског језика

Παρουσίαση με θέμα: "Слика света средњовековног човека у огледалу старословенског језика"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Слика света средњовековног човека у огледалу старословенског језика
Снежана Вучковић Филолошки факултет Београд,

2 СВЕТ стсл. mirx ‒ 1. „мир, pax“ (срп. мир, буг. мир, рус. мир, чеш. mír, пољ. mir)  2. „свет, mundus“ (цркв. сл. мирь, рус. мир)  „људи, заједница, људи, народ“: упор. рус. мир „(сеоска) општина“, всем миром „заједно, скупа“, мирское имущество „сеоска, заједничка имовина“; срп. мирјани „они који не припадају манастирској или црквеној заједници“, мирски „светски, световни“  : грч. κόσμος „уређеност, сређеност, поредак“; „устројство“; „свет“; „људи, заједница људи, народ“ (упор. лат. mundus „поредак“; „свет“; „земља, људи, човечанство“) стсл. svqtx ‒ 1. „светлост“ (цркв. сл. свěть, рус. свет, срп. светлост, буг. светлина, укр. свiтло, пољ. światło, чеш. světlo, словен. svetloba)  2. „свет, mundus“ (срп. свет, буг. свят, рус. свет, чеш. svět, пољ. świat)  „људи, заједница, људи, народ“: „Бјеше ли млого свијета код намастира“ (Вук, Српски рјечник, 670); световњак „онај који не припада црквеној заједници; мирјанин“ стсл. nasel&na%, vxsel&na%, usel&na% „земља“: izide povelqnie otx k¯¯¯esara avxgusta napisati v#s* v#sel¯¯en*_ (упор. и срп. васељена, свемир) utvar#, tvar# „свет (од Бога створен) “ (: грч. κόσμος)

3 НЕБО и ЗЕМЉА стсл. nebo, nebese „небо“ : упор. лат. nebula, грч. νέφος, ст. инд. nabhah ‒ „облак“ упор. срп. Једна туба платна сву земљу покрива, бeлрус. Палажу кажух, посыплю гарох, плажу бохан хлеба стсл. tvr#dql#, tvr#d# „небески свод“ (упор. срп. небо се отворило; Ведро би се небо поломило, / А пануло студено камење; рус. каменное небо „ведро небо“; твердь 1. „кора, слој, наслага; „земљина кора“, 2. „небески свод“) лет. akmens, гот. himins (енгл. Heaven) ‒ 1. „камен“, 2. „камено небо“, санскр. asman ‒ 1. „стена, камен“, 2. „небо“ стсл. zeml% „земља“: грч. χϑών, лат. humus (упор. homō „човек“), лет. zeme, лит. žemė „земља“ (упор. žmuo „човек“) пие. *deiu̯os (ст. инд. devá-, ст. перс. daiva-, лат. deus, лит. dievas) „бог (небеске светлости)“ стсл. t#lo „земља“ (: t#liti „сагњити, трунути“)

4 НАСЕЉА стсл. v#s#, v#si „село“  праие. *u̯(o)ikʼ-/ *woi̯k’-/*wei̯k- „родовско насеље“ (ст. инд. viś- „род“, грч. (v)oikos „дом, домаћинство, породица“  „дом, кућа, зграда“ , лат. u̯icus „насеље, трговиште“, гот. weihs „село, пољско добро“, алб. vise „место“; стсрп. Чрна вас, Горажда вас, Глуха вас (губи се у самосталној употреби до 13/14. века), словен. vas, чеш. ves, пољ. wieś, рус. арх. весь) стсл. selo „село, пољопривредно добро“  псл. *se(d)lo „место седења боравка“ < *sěd- + -lo (: sqdqti, sqsti) (упор. и *sěd-ьlo „седло“) упор. чеш. selo, пољ. sioło  *selo „поље, пашњак“ (: лит. sala „село“, лат. solum „тле“, срп. сала) стсл. seli{te „кућа с окућницом“ (упор. срп. † меморативно: „некадашње, опустело село“: ст. срп. селишта запустěвша оть вěка, Милут. дар. Хиландару)  *se(d)lo „село“ + -ište стсл. gradx „утврда, насеље унутар градских зидина“ (упор. срп. град „насељено место“, чеш. hrad, пољ. gród, рус. город)  псл. *gordъ „утврђење“  ие. *gеrdh- „опасати, оградити“ (упор. ограда, градац, градина, виноград и др.)

5 ГРАЂЕВИНЕ (ГРАДСКИ ЛОКУС)
стсл. gostinica, trx`i{te „место где се трговина обавља“ ( псл. *tъrgъ „трг; трговина; роба која се на тргу продаје“), rasp*ti& „место укрштања путева; трг“, {tu`dekrxm#nica „гостионица са трпезом за странце“ (: wu`d# „туђи“, krxmiti „хранити“), *zili{te (: *za „окови“), zatvorx, t#m#nica, bl*dili{te, c=toim#stvo (: c=ta „монета; мала новчана јединица“), myt#nica, m#zd#nica „места где се наплаћивао порез, таксе и др.“, pozori{te „арена “, pritvorx, cqsar#stvi& „царски дворац“, s*di{te, sxn#mi{te „место сакупљања“ (упор. срп. сајам, сајмиште), %txhul#nica „манастирка гостионица “

6 КУЛТНИ ОБЈЕКТИ стсл. kumir#nica ‒ „пагански храм, култно место“ (: стсл. kumirx „кумир, пагански идол“ ) стсл. kapi{t#nica ‒ „пагански храм, култно место; место на којем су постављани пагански идоли“ (: ст. срп. капь „кумир, идол“) стсл. sv=tili{te, sv=tilo, sv=tin¯i ‒ „светилиште“ стсл. trqbi{te ‒ „пагански храм, култно место“; † меморативно: „напуштено светилиште“ (: стсл. trqba „жртва“, „(паганско) жртвоприношење“; упор. и ст. срп. идолскаја требишта ‒ „олтар словенског многобожачког светилишта; места на којем су постављани идоли“, Иловачка крмчија 1262) стсл. cr#ky, cr#kxve, cr#kxvica ‒ 1. „храм“; 2. „сабориште; сабрање“; 3. „заједница људи који верују у Бога“  грч. κυριακἠ στόα „Господњи трем“, „дом Господњи“ (упор. ствнем. kirihha, нвнем. Kirche, ст. енгл. cir(i)ce, енгл. church „црква“) стсл. cr#kxvi{te „пагански храм“; † меморативно: „место где је било паганско светилиште“ (упор. crxkxviwe kapi{t#no& razori s=)  прасл. *cьrky, -ъve „црква“ + -ište

7 ОБЈЕКТИ ЗА СТАНОВАЊЕ стсл. domx – (упор. грч. dómos : démō „градити“, лат. domus, псл.*domъ) – 1. „дом, кућа“  2. „породица, чељад“  3. „род“ стсл. dvorx ‒ „кућа, дом“ (упор. ст. срп. двор „место пред кућом, оно што је напољу, напоље“  срп. двориште, дијал. ићи надвор тј. „напоље“) стсл. dv#r#, dv#ri ‒ „врата“ скр. dvaras, лат. fores  ие. *dhwer- „врата“  „двор, двориште“  „двор, (велика, господска) кућа“  „владарева кућа“  „становници (двора)“ стсл. hramx, hramina ‒ „дом, кућа“ (упор. срп. храм „дом, особито велики, двор“; храмац „пастирска кућица“, слов. hram „здање, складиште (често на стубовима), кров, настрешица“; рус. хором, хоромина „кућа уопште“ : упор. храм, храмина „црква “) стсл. `ili{te ‒ „кућа, дом; место становања“ (: `iti „живети, пребивати“) стсл. obitql# ‒ „кућа; место становања“ (< *ob-vit-ěl'ь, стсл. vitati „живети, обитавати, становати“)

8 стсл. klqt#, klqt#ka ‒ „мања кућа; монашка ћелија“ (упор. срп
стсл. klqt#, klqt#ka ‒ „мања кућа; монашка ћелија“ (упор. срп. клијет, клет ‒ „остава, подрум, просторија у којој бораве жене или млади брач. парови, свака врста спремишта“, рус. клеть „амбар, остава, складиште (за дрва, жито)“, „летња изба“, укр. клiть, клiтка „исто“, буг. клет „земуница, складиште за дрва, жито“, пољ. kleć „мала, бедна кућа“)  праие. *k'lei̯-/*k'loi̯- „прислонити, наслонити “ стсл. hlqvina ‒ „мања кућа; скровиште, комора; монашка ћелија“ (упор. срп. хлевина „просторија у којој бораве говеда (свиње), стаја“ ( XV/XVII век), ст. рус. хлěвина „јама“ , рус. хлев, укр. хлiв, буг. хлев „дом, ћелија, стаја“) стсл. hyzx, hyzina ‒ „мања кућа, просторија“ (упор. срп./хрв.: хижа/ хижина „соба“, рус. хижина, хижа „невелики, скроман дом, изба“, укр. хижа „исто“, буг. хижа „земуница“) стсл. krovx ‒ 1. „кров“; 2. „кућа, пребивалиште“; 3. „скровито место“ (: стсл. kryti) стсл. k*{ta – „мања кућа“  псл. *kǫt-a-ti „скривати, крити“ (упор. krovx : kryti)  псл. *kǫtь „кут, угао; део куће око огњишта“

9 Хвала на пажњи!