Pneumatika Predstavlja deo mehanike fluida koji izučava vazduh pod pritiskom. Industrijska pneumatika predstavlja deo mašinstva koji se bavi: proizvodnjom,

Παρουσίαση με θέμα: "Pneumatika Predstavlja deo mehanike fluida koji izučava vazduh pod pritiskom. Industrijska pneumatika predstavlja deo mašinstva koji se bavi: proizvodnjom,"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Pneumatika Predstavlja deo mehanike fluida koji izučava vazduh pod pritiskom. Industrijska pneumatika predstavlja deo mašinstva koji se bavi: proizvodnjom, skladištenjem, distribucijom, razvodjenjem i primenom vazduha pod pritiskom. Radni fluid je isključivo atmosferski vazduh, mada može biti i neki drugi gas.

2 Prednosti pneumatskih uredjaja su:
mala masa i jednostavna konstrukcija jednostavno odr`avanje, velika vrednost sile na izvršnom organu mogu}nost finog regulisanja brzine kao i postupnog pove}anja sile pritiska, neosetljivost na preoptere}enje, mala opasnost od nesre}nog slu~aja, primena u te{kim uslovima rada, velika pouzdanost u radu.

3 Principijelna {ema proizvodnje, pripreme i distribucije vazduha pod priitiskom: 1.kompresor, 2.rezervoar, 3.ispust za kondezat, 4.kompenzacioni sud, 5.pripremna grupa, 6.potro{a~.

4 Procesni lanac koji povezuje izvor elektri~ne energije i krajnjeg potro{a~a:
Pogon (elektro motor) Kompresor (stvara vazduh povišenog pritiska) Skladištenje vazduha (rezervoar: vertikalni ili horizontalni) Priprema vazduha (grupa za pripremu: prečistač, regulator pritiska, zauljivač) Distribucija vazduha (cevi i razvodnik) Krajnji korisnik (izvršni organi sa pravolinijskim ili obrtnim kretanjem)

5 Podela kompresora prema ISO 5390 standardu

6 Pneumatika – klipni kompresor
Kod klipnih kompresora vazduh se sabija pod dejstvom klipa koji se kre}e u cilindru. Postoji vi{e vrsta klipnih kompresora i to: 1) Kompresori jednosmernog dejstva koji vr{e usisavanje i sabijanje vazduha samo sa jedne strane klipa. Obi~no dose`u pritiske do 6bar. 2) Kompresori dvosmernog dejstva koji vr{e usisavanje i sabijanje vazduha sa obe strane klipa. Imaju ve}i kapacitet od jednosmernih, obi~no su stacionarni i koriste se u sklopu centralne kompresorske stanice. 3) Vi{ecilindri~ni kompresori koji mogu biti izradjeni u dve varijante. Prva je da se za isti kapacitet vazduha treba ostvariti vi{i pritisak, i tada su cilindri kompresora u rednoj vezi, odnosno re~ je o vi{estepenom kompresoru. Druga varijanta je kada se za isti pritisak treba dobiti ve}a koli~ina sabijenog vazduha, pa je re~ o paralelnom vezivanju kompresora.

7 Rad jednostepenog kompresora jednosmernog dejstva: a)usisavanje b)sabijanje i istiskivanje

8 Teorijski ciklus jednostepenog kompresora iz slede}ih osnovnih procesa: 4-1 izobarsko usisavanje do zapremine V1 atmosferskog vazduha 1-2 politropsko (naj~e{}e izotersko ili adijabatsko) sabijanje vazduha od p1 do p2 2-3 sabijeni vazduh stanja 2 potiskuje se ka rezervoaru

9 Teorijski i stvarni ciklus rada kompresora u p-V dijagramu

10 Kapacitet kompresora jednosmernog dejstva
gde su: λ(-) – koeficijent punjenja kompresora (0,7-0,88), D(m) – unutra{nji pre~nik cilindra, s (m) – hod klipa, n (min-1) br. obrtaja. Za kompresor dvosmernog dejstva sa pre~nikom klipnja~e (d) kapacitet se ra~una kao: (m3/min)

11 Snaga potrebna za pogon kompresora:
u kW

12 Postoje dva osnovna tipa rotacionih kompresora:
Rotacioni kompresori Postoje dva osnovna tipa rotacionih kompresora: radijalni (centrifugalni) kompresori aksijalni kompresori

13 [ematski prikaz aksijalnog kompresora

14 Krilni kompresori

15 [ematski prikaz Ruts-ovog kompresora

16 Vij~ani kompresori Velika primenljivost ovih kompresora u poslednje vreme ogleda se pre svega u sledećim prednostima: njihovoj dobroj karakteristici (ta~no ostvarenom pritisku pri velikom stepenu iskori{}enja koji dose`e i do 0,96), visokom pouzdano{}u u radu u poredjenju sa klipnim i turbokompresorima, vij~ani kompresori se odlikuju be{umnim radom i relativno malim gabaritima

17 Vij~ani kompresor: 1-vode}i rotor, 2-vodjeni rotor a) horizontalni presek; b) presek po vode}em rotoru (A-A); c) popre~ni presek preko rotora; d)popre~ni presek preko usisne komore

18 Rezervoar za vazduh Svaki rezervoar mora imati:
priključene otvore za dovod i odvod vazduha priključeni otvor za vezu sa regulatorom ventil sigurnosti manometar slavinu za ispuštanje vode i ulja otvor za ulaz radi čišćenja unutrašnjosti rezervoara ventil za isključenje rezervoara od mreže

19 Izgled vertikalnog rezervoara za vazduh

20 Grupa za pripremu vazduha
Prečistač vazduha

21 Regulator pritiska

22 Zauljivač

23 Razvodnici Razvodnici su pneumatske komponente za upravljanje izvršnim organima (cilindrima) U razvodniku se vazduh usmerava ka cilindru ili se cilindar preko razvodnika povezuje sa atmosferom. Razvodnikom se upušta vazduh u jednu ili drugu stranu pneumatskog cilindra dvosmernog dejstva. Po ovome zadatku da se razvodnikom usmerava – raspoređuje struja vazduha po vremenu, pravcu i količini ova pneumatska komponenta je dobila ime. Ozna~avanje razvodnik označen npr. sa 5/2 ima 5 priključka i 2 položaja razvodnog klipa.

24 Razvodnik 5/2

25 Pneumatika - razvodnici

26 Ventili Obi~no se nalaze izmedju razvodnika i izvr{nog elementa, mada se mogu na}i i iza kompresora a pre razvodnika (nepovratni ventil, ventil za ograni~enje pritiska i sl.) Brzoispusni ventil Kada je potrebno brzo isprazniti cilindar kroz razvodnik, primenjuje se brzoispusni ventil. Postavlja se tamo gde su dugački pneumatski vodovi između razvodnika i cilindra, a pražnjenje cilindra i vazduha u vodu treba da bude brzo izvedeno

27 Nepovratni ventil Propuštanje vazduha kroz cevnu mrežu u jednom smeru bez mogućnosti suprotnog strujanja, obezbeđuje se nepovratnim ventilom. Nepovratni ventili se izvode sa kuglicom ili klipom koji je obično sa jedne strane potiskivan oprugom

28 Prigušni ventil Prigušivanje vazduha u protoku primenjuje se za regulisanje brzine klipa u cilindru, za meko prilaženje klipa do krajnjeg položaja. Primenjuje se kod automatizacije mašina i uređaja.

29 Pneumatski motori (izvr{ni organi)
Pneumatski motori mogu se podeliti u dve osnovne grupe i to : Rotirajući (obrtni)

30 2) Pravolinijski pneumatski motori
prikaz pneumatskih alata udarnog dejstva Pneumatski cilindar dvosmernog dejstva

31 Pneumatika – primena u drvnoj industriji
U preradi drveta pneumatski uredjaji se koriste za: izvodjenje kretanja nosa~a alata kod alatnih ma{ina (bu{ilica, ru~na brusilica i sl.), stezanje obratka na ma{ini (lju{tilica za furnir, putem vakuuma kod obradnih centara i sl.), raspr{ivanje boje i lakova, ostvarenje sile pritiska kod prese, pneumatski transport drvnog otpatka, transport i dizanje materiajala i gotovih proizvoda, ~i{}enje radnog mesta, kontrolu kvaliteta nameštaja, gradjevinske stolarije i sl.

32 Pneumatika – primena u drvnoj industriji

33 Pneumatika – primena u drvnoj industriji

34 Pneumatika - kontrola kvaliteta nameštaja

35 Odr`avanje pneumatskih instalacija
Da bi pneumatske instalacije ispravno i pouzdano radile u predvidjenom radnom veku potrebno je bri`ljivo i periodi~no odr`avanje kompresorske stanice i razvodne mre`e. Ovo podrazumeva redovno servisiranje kompresora i ventilatora u za to predvidjenom roku, svakodnevno ispu{tanje kondenzata iz rezervoara i cevovoda, kontrola sastava cevi najmanje dva puta godi{nje, remont razvodne mre`e bar svake tri godine i sl. Takodje, treba naglasiti da svaka kompresorska stanica i rezervoari pod pritiskom moraju biti izvedeni po propisima koji va`e za sudove pod pritiskom.