Elektrostatički potencijal

Slides:



Advertisements
Παρόμοιες παρουσιάσεις
KRUŽNICA I KRUG VJEŽBA ZA ISPIT ZNANJA.
Advertisements

Pritisak vazduha Vazduh je smeša gasova koja sadrži 80% azota, 18% kiseonika i 2% ugljen dioksida, drugih gasova i vodene pare. vazdušni (atmosferski)
Uzemljenje elektroenergetskih uređaja i postrojenja
Električno polje. Napon
IZABRANE TEOREME, PRIMERI I ZADACI Vojislav Petrović
MELITA MESARIĆ UČITELJICA MATEMATIKE Osnovna škola Svibovec
Ogledni čas iz matematike
PTP – Vježba za 2. kolokvij Odabir vrste i redoslijeda operacija
TRANZISTORI SA EFEKTOM POLJA (FET)
oscilacije i talasi 1. Oscilatorno kretanje 2. Matematičko klatno
Van der Valsova jednačina
BROJ π Izradio: Tomislav Svalina, 7. razred, šk. god /2016.
Čvrstih tela i tečnosti
Generator naizmenične struje
18.Основне одлике синхроних машина. Начини рада синхроног генератора
Toplotno sirenje cvrstih tela i tecnosti
Jednosmerna struja Električna struja predstavlja usmereno kretanje naelektrisanih čestica. Jačina električne struje (I) : [A]
RAD I SNAGA ELEKTRIČNE STRUJE
Rad, snaga, energija - I dio
Elektrotehnika sa elektronikom
Direktna kontrola momenta DTC (Direct Torque Control)
Kontrola devijacije astronomskim opažanjima
SPECIJALNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE
Kliknite ovde za unos prikaza časa u Word dokumentu!
Redna veza otpornika, kalema i kondenzatora
Internet prezentacija predmeta
Atmosferska pražnjenja
PRIJENOS TOPLINE Izv. prof. dr. sc. Rajka Jurdana Šepić FIZIKA 1.
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
dr Eleonora Desnica, dipl. ing. maš.
TROUGΔO.
Elektrotehnika sa elektronikom
Diferencijalna analiza strujanja fluida
JEDNAČINA PRAVE Begzada Kišić.
Rezultati vežbe VII Test sa patuljastim mutantima graška
Elektronika 6. Proboj PN spoja.
II. MEĐUDJELOVANJE TIJELA
KRETANJE TELA U SREDINI SA PRIGUŠENJEM – PROBLEM KIŠNE KAPI
Normalna raspodela.
Strujanje i zakon održanja energije
Zonska teorija čvrstog tijela
Električni otpor Električna struja.
UTICAJ ELEKTRIČNOG OSVJETLJENJA NA KVALITET ELEKTRIČNE ENERGIJE
MOBILNE RADIOKOMUNIKACIJE
Polifazna kola Polifazna kola – skup električnih kola napajanih iz jednog izvora i vezanih pomoću više od dva čvora, kod kojih je svako kolo pod dejstvom.
BRODSKA ELEKTROTEHNIKA I ELEKTRONIKA
Hemijska termodinamika
FEROMAGNETIZAM MATEJ POPOVIĆ,PF.
Primjena Pitagorina poučka na kvadrat i pravokutnik
SREDIŠNJI I OBODNI KUT.
4. Direktno i inverzno polarisani PN spoja
Polarizacija Procesi nastajanja polarizirane svjetlosti: a) refleksija
Kvarkovske zvijezde.
Međudjelovanje tijela
UČINSKA PIN DIODA.
10. PLAN POMAKA I METODA SUPERPOZICIJE
Brodska elektrotehnika i elektronika // auditorne vježbe
Astronomska navigacija 3.N.
STACIONARNO NEJEDNOLIKO TEČENJE U VODOTOCIMA
POUZDANOST TEHNIČKIH SUSTAVA
DISPERZIJA ( raspršenje, rasap )
Unutarnja energija Matej Vugrinec 7.d.
Međudjelovanje tijela
N. Zorić1*, A. Šantić1, V. Ličina1, D. Gracin1
6. AKSIJALNO OPTEREĆENJE PRIZMATIČKIH ŠTAPOVA
DOCRTAVANJE.
Kratki elementi opterećeni centričnom tlačnom silom
Tehnička kultura 8, M.Cvijetinović i S. Ljubović
MJERENJE TEMPERATURE Šibenik, 2015./2016.
PONOVIMO Što su svjetlosni izvori? Kako ih dijelimo?
Μεταγράφημα παρουσίασης:

Elektrostatički potencijal Količnik elektrostatičke potencijalne energije probnog naelektrisanja u toj tački i njegove količine naelektrisanja Elektrostatički potencijal se u opštem slučaju izračunava kao linijski integral vektora elektrostatičkog polja duž bilo koje putanje, računato od tačke čiji potencijal tražimo pa do referentne tačke Referentna tačka je tačka u odnosu na koju se elektrostatički potencijal određuje Ona se može proizvoljno izabrati , ali se najčešće za referentnu tačku uzima tačka u beskonačnosti To je i tačka nultog potencijala

Elektrostatički potencijal Elektrostatički potencijal tačke A na rastojanju rA tačkastog naelektrisanja Q je: Napon je razlika elektrostatičkih potencijala Jedinica za elektrostatički potencijal i napon je volt (V)

Električni potencijal Telo A je slabije naelektrisano od tela B U neposrednoj okolini tela C stvara se jače polje nego oko tela D Telo koje je više naelektrisano imaće i veći potencijal Na površini tela je najveći potencijal Raspodela potencijala u nekom polju može se prikazati ekvipotencijalnim površinama Ekvipotencijalne površine su površine na kojima je u svakoj tački potencijal isti

Ekvipotencijalna površina Potencijal tačaka na sferi Sve tačke na sferi su na istom rastojanju od naelektrisanja Q onda je ova sfera ekvipotencijalna površina

Električni potencijal Potencijal električnog polja V(V) u nekoj tački udaljenoj od naelektrisanja Q za rastojanje r, određuje se iz izraza: Električni potencijal u nekoj tački polja iznosi 1V ako se iz referentne tačke izvan polja prenese u datu tačku pozitivno naelektrisanje od 1C, pri čemu se vrši rad od 1J Referentna tačka van polja se uzima da je u beskonačnosti Tačka u beskonačnosti je na nultom potencijalu Električni napon je razlika potencijala

Rad električnog polja Pri pomeranju količine naelektrisanja Q duž neke putanje gde postoji napon U, biće izvršen rad A Rad je jednak proizvodu količine naelektrisanja Q i napona U Napon od jednog volta postoji između dve tačke električnog polja ako se pomeranjem količine naelektrisanja od 1 C izvrši rad od 1 J Jačina električnog polja E između ravnih paralelnih ploča kondenzatora, može da se izrazi preko napona koji postoji između ploča i njihovog međusobnog rastojanja d:

Gausov zakon Izlazni fluks vektora jačine elektrostatičkog polja kroz bilo koju zamišljenu zatvorenu površinu jednak je količniku ukupnog slobodnog naelektrisanja obuhvaćenog tom površinom i dielektrične konstante vakuuma Gausovim zakonom se izračunava vektor elektrostatičkog polja Gausov zakon važi u vakuumu i u vazduhu U drugim dielektričnim sredinama važi uopšteni Gausov zakon koji uključuje i polarizaciju dielektrika Uopšteni Gausov zakon: Izlazni fluks vektora električne indukcije (dielektričnog pomeraja) D kroz bilo koju zamišljenu zatvorenu površinu jednak je ukupnom slobodnom naelektrisanju obuhvaćenom tom površinom

Gausov zakon i polarizacija dielektrika Slobodna naelektrisanja su elektroni u provodniku Vezana naelektrisanja su ona naelektrisanja koja se izdvajaju uz samu ivicu dielektrika unetog u polje i ona su posledica polarizacije dielektrika Električno polje izaziva promene u dielektriku (izolatoru) Ono razdvaja pozitivna od negativnih naelektrisanja odn. izaziva usmeravanje naelektrisanja Nastale promene zovu se polarizacija dielektrika Dielektrik u kome je došlo do polarizacije-polarizovan dielektrik

Polarizacija dielektrika Elektronska i dipolna polarizacija Jonska polarizacija – kod čvrstih kristalnih dielektrika Elektronska polarizacija se javlja kada se atom dielektrika nađe u električnom polju Dipolna polarizacija nastaje kada se molekuli dielektrika nađu u električnom polju Od neutralnih atoma stvaraju se električni dipoli i orjentišu se u smeru polja u koje je unet dielektrik Pozitivni i negativni krajevi susednih dipola u dielektriku se poništavaju Ostaju neponištena samo vezana naelektrisanja u sloju dielektrika neposredno uz površinu

Polarizacija dielektrika Negativna naelektrisanja su u onom sloju koji je najbliži pozitivnom izvoru polja, a pozitivna naelektrisanja su na suprotnom kraju dielektrika Vektor električne indukcije D je vektorska veličina koja objedinjuje vektor polja i polarizaciju dielektrika unetog u polje U linearnim homogenim dielektricima vektor električne indukcije D linearno zavisi od vektora jačine električnog polja E , a linearnost je izražena preko apsolutne dielektrične konstante ε

Provodnici Odlikuje ih veliki broj slobodnih naelektrisanja Posle unošenja provodnika u elektrostatičko polje u njemu dolazi do razdvajanja pozitivnog i negativnog naelektrisanja uz samu površinu provodnika-elektrostatička indukcija Unutar provodnika se stvara unutrašnje polje između naelektrisanja koje se poništava sa spoljašnjim poljem tako da u samom provodnika nema elektrostatičkog polja