VREMENSKI ODZIVI SISTEMA

Slides:



Advertisements
Παρόμοιες παρουσιάσεις
Pritisak vazduha Vazduh je smeša gasova koja sadrži 80% azota, 18% kiseonika i 2% ugljen dioksida, drugih gasova i vodene pare. vazdušni (atmosferski)
Advertisements

Trapez.
Ogledni čas iz matematike
Inercijalni Navigacioni Sistem u premeru
Van der Valsova jednačina
ZAGREVANJE MOTORA Važan kriterijum za izbor motora .
UPRAVLJAČKA KONFIGURACIJA SA NEGATIVNOM POVRATNOM SPREGOM
ELEKTROMOTORNI POGON KAO DINAMIČKI SISTEM
Kliknite ovde za unos prikaza časa u Word dokumentu!
NASLOV TEME: OPTICKE OSOBINE KRIVIH DRUGOG REDA
IPR – NAFTA 1.
Čvrstih tela i tečnosti
MOBILNE RADIOKOMUNIKACIJE
Generator naizmenične struje
Toplotno sirenje cvrstih tela i tecnosti
POLINOMI :-) III℠, X Силвија Мијатовић.
Komponente digitalnih sistema
Izradila Borka Jadrijević
PROPORCIONALNI-P REGULATOR
Proračun u dinamičkim uslovima (odredjivanje kritičnih napona)
DINAMIKA KONSTRUKCIJA I ZEMLJOTRESNO INŽENJERSTVO
Kapacitivnost Osnovni model kondenzatora
Faktor talasnosti.
Direktna kontrola momenta DTC (Direct Torque Control)
SEKVENCIJALNE STRUKTURE
DC regulisani pogoni UVOD
Trougao napona, struje i impedanse
Kontrola devijacije astronomskim opažanjima
JEDNOKOMPONENTNI SISTEMI-čiste supstancije
Merni uređaji na principu ravnoteže
Programski jezik C.
Metode za rešavanja kola jednosmernih struja
Redna veza otpornika, kalema i kondenzatora
Merni uređaji na principu ravnoteže
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
Maturski rad O primeni izvoda i integrala u fizici
dr Eleonora Desnica, dipl. ing. maš.
TROUGΔO.
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
JEDNAČINA PRAVE Begzada Kišić.
Podsetnik.
KIRCHHOFFOVA PRAVILA Ivan Brešić, PFT.
Rezultati vežbe VII Test sa patuljastim mutantima graška
KRETANJE TELA U SREDINI SA PRIGUŠENJEM – PROBLEM KIŠNE KAPI
U opštem slučaju ovaj dinamički sistem je
CG KO CIGRE SIMULACIONI MODEL I DINAMIKA STATIČKOG POBUDNOG SISTEMA
FORMULE SUMIRANJE.
KVALITET SISTEMA AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA
Normalna raspodela.
Strujanje i zakon održanja energije
UTICAJ ELEKTRIČNOG OSVJETLJENJA NA KVALITET ELEKTRIČNE ENERGIJE
Mehatronika Upravljanje sistemima
Polifazna kola Polifazna kola – skup električnih kola napajanih iz jednog izvora i vezanih pomoću više od dva čvora, kod kojih je svako kolo pod dejstvom.
Analiza deponovane energije kosmičkih miona u NaI(Tl) detektoru
Mehanika Fluida Strujanje neviskoznih fluida, Nerotaciono strujanje, Dvodimenzionalno strujanje, Strujna funkcija i potencijal brzina, Superpozicija.
Kvarkovske zvijezde.
10. PLAN POMAKA I METODA SUPERPOZICIJE
Brodska elektrotehnika i elektronika // auditorne vježbe
Tehnološki proces izrade višetonskih negativa
Prisjetimo se... Koje fizikalne veličine opisuju svako gibanje?
Dan broja pi Ena Kuliš 1.e.
Geografska astronomija : ZADACI
Paralelna, okomita i kosa nebeska sfera
POUZDANOST TEHNIČKIH SUSTAVA
DISPERZIJA ( raspršenje, rasap )
N. Zorić1*, A. Šantić1, V. Ličina1, D. Gracin1
KRITERIJI STABILNOSTI
Tomislav Krišto POSLOVNA STATISTIKA Tomislav Krišto
Kratki elementi opterećeni centričnom tlačnom silom
Tehnička kultura 8, M.Cvijetinović i S. Ljubović
Μεταγράφημα παρουσίασης:

VREMENSKI ODZIVI SISTEMA Definicija: Vremenska zavisnost izlazane promenljive za zadatu promenu ulazane promenljive Procedura Standardne ulazne funkcije za ispitivanje dinamike sistema: (a) stepenasta; (b) impulsna; (c) linearna; (d) sinusna; (e) beli šum

1. Vremenski odzivi sistema prvog reda (1) Stepenasti odziv t  2  3  4  5  y/KA 0.632 0.865 0.950 0.982 0.993

(2) Impulsni odziv (3) Odziv na linearnu promenu ulaza

(4) Odziv na sinusnu promenu ulaza – frekventni odziv Frekventni odziv →frekventni domen

Odziv sistema prvog reda sa negativnom vremenskom konstantom Nestabilan sistem STABILNOST SISTEMA – DEFINICIJA Sistem je stabilan ako za svaku (bilo koju) ograničenu promenu ulaza daje ograničenu promenu izlaza. Sistem je nestabilan ako na svaku promenu ulaza daje neograničenu promenu izlaza. Sistem je na granici stabilnosti ako za neke ograničene promene ulaza daje ograničene, a za neke neograničene promene izlaza.

2. Vremenski odzivi sistema drugog reda - za ξ<-1, koreni karakteristične jednačine su realni, pozitivni i različiti; - za ξ=-1, koreni karakteristične jednačine su su realni, pozitivni i jednaki; - za -1<ξ<0, koreni karakteristične jednačine su konjugovano-kompleksni, sa pozitivnim realnim delom; - za ξ=0, koreni karakteristične jednačine su konjugovano-kompleksni sa realnim delom koji je jednak nuli; - za 0<ξ<1, koreni karakteristične jednačine su konjugovano-kompleksni; - za ξ=1, koreni karakteristične jednačine su realni, negativni i jednaki; - za ξ>1, koreni karakteristične jednačine su realni, negativni i različiti.

(1) Stepenasti odziv sistema drugog reda (a) Konjugovano-kompleksni koreni karakteristične jednačine (-1<ξ<1)

 >0: stabilan, oscilatoran sistem  =0: oscilatoran sistem Stepenasti odziv sistema drugog reda – konjugovano-kompleksni koreni: -1<  <1  >0: stabilan, oscilatoran sistem (nedovoljno prigušen sistem)  =0: oscilatoran sistem na granici stabilnosti  <0: nestabilan oscilatoran sistem

(b) Realni i jednaki koreni karakteristične jednačine( ξ=1 ili ξ=-1) ξ=1: Stabilan, neoscilatoran Kritično prigušen sistem ξ=1: ξ=-1 Nestabilan, neoscilatoran sistem ξ=-1:

ξ>1: Stabilan, neoscilatoran (c) Realni i različiti koreni karakteristične jednačine( ξ>1 ili ξ<-1) ξ>1: Stabilan, neoscilatoran Previše prigušen sistem 1 i 2 – efektivne vremenske konstante ξ<-1 Nestabilan, neoscilatoran sistem

Stepenasti odziv sistema II reda - pregled Stabilan, nedovoljno prigušen odziv - Vreme uspona - Period oscilovanja: - Prekoračenje - Vreme smirenja ts - Odnos slabljenja

(2) Impulsni odziv sistema drugog reda (a) za -1< ξ<1: (b) za ξ=1: ξ=-1 (c) za ξ>1 i ξ<-1:

(3) Odziv sistema drugog reda na linearnu promenu ulaza (b) za ξ=1: ξ=-1 (c) za ξ>1 i ξ<-1:

3. Vremenski odzivi kapacitivnog elementa (1) Stepenasti odziv (2) Impulsni odziv (3) Odziv na linearnu promenu ulaza

4. Vremenski odzivi serije više sistema prvog reda 1. Stepenasti odziv

2. Impulsni odziv 3. Odziv na linearnu promenu ulaza

DINAMIKA SISTEMA U FREKVENTNOM DOMENU Definicije modela u frekventnom domenu – frekventne karakteristike Za sistem I reda: Ako je sistem stabilan: f(t)0 kad t∞  kvazistacionarni odziv Za sistem I reda:

Dobijanje frekventnih karakteristika OSNOVNA TEOREMA: Ako se u prenosnoj funkciji sistema Laplasova kompleksna promenljiva s zameni sa jω , dobija se kompleksna funkcija čiji je moduo identičan sa amplitudnom, a argument sa faznom karakteristikom tog sistema, odnosno, dobija se frekventna prenosna funkcija sistema. Važi samo za stabilne sisteme! Primer: Sistem I reda 

Grafičko prikazivanje frekventnih karakteristika 1. Nikvistov dijagram U Dekartovom koordinatnom sistemu Re(G(jw))=f(Im(G(jw)) U polarnom koordinatnom sistemu AR(w)=f((w)) Frekvencija – parametar krive (w=0 do ∞)

2. Bodeovi dijagrami   AR=f(w) – u log-log dijagramu =f(w) – u semi-log dijagramu ( u radijanima ili stepenima)

Frekventne karakteristike elementarnih sistema 1. Proporcionalni element Bode-ovi dijagrami Nikvistov dijagram

 2. Frekventne karakteristike - Kapacitivni element Bode-ovi dijagrami -1 Nikvistov dijagram -p/2

3. Frekventne karakteristike – Element sa mrtvim vremenom  Bode-ovi dijagrami Nikvistov dijagram

4. Frekventne karakteristike – Sistem prvog reda  Bode-ovi dijagrami -1 Nikvistov dijagram

5. Frekventne karakteristike – Sistem drugog reda  Bode-ovi dijagrami wr Nikvistov dijagram -2 Za <0.707 postoji maksimum:

6. Frekventne karakteristike – Diferencijalni element Bode-ovi dijagrami  +1 Nikvistov dijagram

Frekventne karakteristike složenih sistema  U Bodeovim dijagramima: Generalizacija

PRIMER 1. Serija od n identičnih sistema prvog reda Frekventne karakteristike složenih sistema - primeri PRIMER 1. Serija od n identičnih sistema prvog reda -1 -2 -5

PRIMER 2. Redna veza sistema prvog reda i elementa sa mrtvim vremenom Frekventne karakteristike složenih sistema - primeri PRIMER 2. Redna veza sistema prvog reda i elementa sa mrtvim vremenom =1, D=0.1

PRIMER 3. Sistem sa dva pola i jednom nulom Frekventne karakteristike složenih sistema - primeri K=5, 1=1, 2=0.1, 3=10 PRIMER 3. Sistem sa dva pola i jednom nulom