Ugljeni hidrati

Polihidroksilni aldehidi ili ketoni Empirijska formula (CH2O)n , gde je n=3 ili više Ugljeni hidrati se dele u tri grupe: Monosaharide Disaharide Polisaharide

Monosaharidi Ne mogu biti hidrolizovani na prostije UH. Jedna aldehidna ili keto grupa C atomi povezani u negranati lanac, i za svaki ugljenikov atom sem jednog je vezana po jedna hidroksilna grupa. Aldoze-karbonilna grupa (-C=O) na prvom C atomu Ketoze-karbonilna grupa na drugom C atomu

Monosaharidi Prema broju C atoma : Trioze : Gliceraldehid, Dihidroksiaceton Tetroze : Eritroza, Treoza, Eritruloza Pentoze : Glukoza, Galaktoza, Fruktoza Heksoze : Riboza, Dezoksiriboza

Monosaharidi

Monosaharidi

Glukoza L – Glukoza ← ENANTIOMER I → D – glukoza

Monosaharidi

Monosaharidi

Monosaharidi

Ciklični izomeri monosaharida Monosaharidi formiraju ciklične forme - u reakcijama nukleofilne adicije između karbonilne grupe i hidroksilne grupe u okviru istog molekula. U tim reakcijama zavisno da li se radi o aldozi ili ketozi nastaju hemiacetali odnosno hemiketali. Ciklična forma može postojati u dve stereoizomerne forme α i β koje se razlikuju po položaju hidroksilne grupe na novoformiranom stereogenom centru. Ove dve izomerne forme se nazivaju anomeri i imaju sposobnost da u različitim smerovima skreću ravan polarizovane svetlosti.

β - D fruktofuranoza α - D fruktofuranoza

Disaharidi Sastoje se iz dva molekula monosaharida međusobno povezanih glikozidnom vezom. Saharoza (D-glukoza+D-fruktoza) α 1-2 glikozidna veza Maltoza (D-glukoza+D-glukoza) α 1-4 glikozidna veza Laktoza (D-galaktoza+D-glukoza) β 1-4 glikozidna veza

Nema slobodnih anomernih C atoma pa nema redukujuće sposobnosti

Maltoza Druga glukoza ima jedan slobodan anomerni C atom pa maltoza poseduje redukujuće sposobnosti

Glukoza ima jedan slobodan anomerni C atom pa maltoza poseduje redukujuće sposobnosti

Polisaharidi Heteropolisaharidi Homopolisaharidi Skrob : amiloza - negranati molekul, polimer D-glukoze, α 1-4 glikozidna veza; amilopektin - molekul granate strukture, polimer D-glukoze, α 1-4 glikozidna veza, na mestima grananja i α 1-6 glikozidne veze) Glikogen (sličan po strukturi sa amilopektinom ali mnogo razgranatiji)

1. Reakcija sa fenilhidrazinom Glukoza posle inkubacije Laktoza posle hlađenja Negativna reakcija saharoze

2.Molish-ova reakcija 5-Hidroksimetil furfurali nastali u reakciji dehidratacije glukoze pomoću koncentrovane mineralne kiseline se kondenzuju sa α-naftolom dajući obojeni produkt tj. ljubičasti prsten na dodirnoj površini dveju faza

3. Reakcija sa alkalijama Poznata još i kao Van Ekenstein-ova reakcija-rearanžman grupa na anomernom C atomu (enolacija), dešava se pod dejstvom razblaženih alkalija. Reakcija je pozitivna ako se posle zagrevanja u epruveti razvija slab miris karamela i slaba žuta boja.

4. Fehling-ova reakcija Saharoza je neredukujući disaharid bez slobodnog anomernog C atoma pa je reakcija negativna Glukoza i Laktoza su redukujući saharidi pa je za njih reakcija pozitivna-stvaranje crvenog taloga

5.Reakcija sa Lugolovim rastvorom

6. Fehling-ova reakcija za skrob Radi se zajedno sa vežbom 4. Reakcija je naravno negativna pošto skrob nema redukujuće sposobnosti.

7.Hidroliza skroba mineralnim kiselinama Ako je hidroliza skroba uspela dobija se glukoza koja u fehling-ovoj reakciji daje crveni talog

8. Ekstrakcija glikogena iz jetre

9. Reakcija glikogena sa antronskim reagensom H2SO4 hidrolizuje glikogen do glukoze, čiji se molekuli kondenzuju u hidroksimetil furfurale koji sa antronom daju rastvor tamno zelene boje