ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I - deo dr Jovica Lazić, redovni profesor univerziteta Mr Marija Vuletić, asistent Novi Sad, 13.10.2010.

PRVI DEO I. TEORETSKE I METODOLOŠKE OSNOVE ANALIZE POSLOVANJA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA 1.1. Pojam analitičkog ispitivanja i analize poslovanja 1.2. Periodično kretanje funkcija analitičkog ispitivanja finansijekog poslovanja i analize 1.3. Vrste finansijskih izveštaja kao predmet analize poslovanja 1.4. Analiza poslovanja privrednog subjekta 1.4.1. Vrste analize 1.4.2. Metode analize 1.4.3. Metoda upoređivanja 1.4.4. Oblici primene metode upoređivanja 1.4.5. Metoda uporeređenja sukcesivnih bilansa stanja 1.4.6.. Metoda presecanja bilansa stanja 1.4.7. Metoda odstupanja 1.4.8. Metoda poslovno-analitičkih pokazatelja 1.5. Harmonizacija i standardizacija finansijskih izveštaja na nivou države i mađunarodnim nivoima

1.6. Privredni subjekt kao subjekt planiranja i analize poslovanja 1.6.1. Državna regulativa u osnivanju i računovodstvenom poslovanju privrednih subjekata 1.6.2. Privredni subjekti koji se osnivaju po državnoj regulativi i vode računovodstvo po sistemu dvojnog ili prostog knjigovodstva sa sastavljanjem godišnjih izveštaja 1.6.3. Samostalna radnja - radnja preduzetnika 1.6.4. Ortačka radnja 1.6.5. Preduzetnik u smislu zakona o privrednim društvima 1.6.6. Privredno društvo 1.6.7. Ortačko društvo 1.6.8. Komanditno društvo 1.6.9. Društvo sa ograničenom odgovornošću 1.6.10. Akcionarsko društvo 1.7. Povezivanje privrednih društava 1.7.1. Reorganizacija privrednih društava 1.7.2. Status društvenog preduzeća 1.8. Posebna prava nesaglasnih akcionara 1.9. Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti 1.10. Posebni oblici privrednih subjekata u statusu pravnog lica

1.11. Razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika po računovodstvenim propisima 1.11.1. Kriterijumi za razvrstavanje 1.11.2. Nosioci funkcije planiranja i analize 1.11.3. Metodologija izrade planova 1.11.4. Plan kao dokument planiranja 1.11.5. Planiranje i analiza finansijske situacije II. Planiranje i analize poslovanja u upravlanju 1. Upravljanje pravnim subjektom kao organizacionim sistemom 1.1. Planiranja poslovanja 1.2. Analize poslovanja III. Planiranje finansijskog poslovanja 1. Osnovna načela u planiranj privrednog subjekta 2. Dopunske metode u planiranju 2.1. Metoda anketiranja 2.2. Delfi metoda 2.3. Jednokratna procena 2.4. Anketiranje prodavaĉa i potrošaĉa 2.5. Metoda analogije 2.6. Metoda trenda

IV. Predmet operativne analize poslovanja 4. Analiza poslovanja deo upravljačkog sistema 4.1. Cilj i zadatak analize poslovanja 4.2. Predmet analize 4.3. Metodi analize 4.4. Vrste analističkih postupaka 4.5. Informativna i kontrolna uloga analize DRUGI. DEO I. Korišćenje nacionalnih i međunarodnih finansijskih standarda u planiranju i analizi 1. Računovodstveni standaridi (MRS) 1.1. Instrumenti finansijskog izveštavanja 1.2. Međunarodni računovodstveni standardi

II. Poslovne komunikacije na internom, nacionalnom i 1.Međunarodnom nivou godišnjih finansijskih izveštaja privrednih subjekata 1.1. Globalizacija računovodstvenog i finansijskog izveštavanja 1.1.1. Globalizacija i poslovanje preduzeća 1.1.2. Globalizacija informacionih zahteva 1.2. Globalizacija i koncentracija finansijske moći 1.3. Zahtevi globalizacije i finansijsko izveštavanje 2. Unifikacija poslovnog komuniciranja 2.1. Značaj finansijskog izveštavanja u poslovnom komuniciranju 2.2. Finansijsko izveštavanje u konceptu upravljanja 2.3. Finansijske izveštavanje u konceptu korporativnog upravljanja 2.3.1. Osnovne pretpostavke kreiranja finansijskih izveštaja 2.4. Obelodanjivanje finansijskih izveštaja 2.4.1. Tradicionalni faktori obelodanjivanja finansijskih izvšetaja 2.5. Vrste finansijskih izveštaja 2.5.1.Bilans stanja 2.5.2.Bilans uspeha 2.5.3. Izveštaj o novčanim tokovima 2.5.4. Izveštaj o promenama na kapitalu

IV. Sistem finansijskog izveštavanja u Srbiji III. Instrumenti i regulatori finansijskog izveštavanja 1. Računovodstvene norme 2. Tela koja donose i odlučuju o promeni računovodstvenih normi 3. Profesionalne računovođe 4. Računovodstveni standaridi (MRS) 5. Instrumenti finansijskog izveštavanja 6. Međunarodni računovodstveni standardi 7. Međunarodni standardi revizije 8. Međunarodni standardi kontrole kvaliteta 9. Međunarodni obrazovni standardi 10. Međunarodni etički standardi Međunarodni standardi elektronskog prikupljanja, obrade i distribucije informacija Regulatori standardizacije finansijskog izveštavanja Profesionalne organizacije i tela Neprofesionalne organizacije i tela IV. Sistem finansijskog izveštavanja u Srbiji 1. Institucionalni okvir finansijskog izveštavanja 2. Razvoj zakonske i profesionalne računovodstvene regulative 3. Računovodstvena načela 4. Kodeks profesionalne etike računovođa

5. Specifični računovodstveni standardi JRS 31 i 33 6. Interna računovodstvena regulative 7. Informacije redovnog finansijskog izveštavanja 8. Međunarodne profesionalne regulative u oblasti finansijskog izveštavanja 9. Kvalitet finansijskog izveštavanja u republici 10. Unapređenja sistema finansijskog izveštavanja TREĆI. DEO I. Operativna analiza finansijske situacije 1.1. Tekuća periodična analiza finansijskog poslovanja 1.2. Bilansi kao iskazi finansijske situacije 1.3. Bilansne teorije 1.3.1. Statičko shvatanje bilansa 1.3.2. Dinamičko shvatanje bilansa II. Analiza bilansa 1. Operativna analiza finansijske strukture imovine i kapitala boniteta 1.1. Analiza strukture bilansa stanja 1.2. Analiza odnosa između pojedinih pozicija aktive i pojedinih pozicija pasive

2. Analiza bilansa uspeha (zarađivaĉke sposobnosti) 2.1. Analiza rezultata iz osnovne delatnosti 2.2. Analiza rezultata po osnovu finansiranja 2.3. Analiza rezultata koji proistiĉu iz ostalih prihoda i ostalih rashoda 2.4. Analiza troškova osnovnih sredstva na obim proizvodnje i na troškove proizvodnje 3. Odnos radmana osnovnih sredstava sa drugim indikatorima 3.1. Analiza obrtnih sredstava 3.2. Analiza neto obrtnog fonda 3.3. Analiza materijala 3.4. Analiza ekonomičnosti troškova materijala 3.5. Analiza internih resursa preduzeća 3.5.1 Analiza unutrašnjih rezervi u osnovnim sredstvima 3.5.2 Analiza unutrašnjih rezervi u korišćenju radnog vremena 3.5.3. Analiza rezervi u korišćenju sirovina i materijala 3.6. Analiza rezervi u procesu proizvodnje, prometa i usluga 3.7. Analiza latentnih rezerve i skrivenih gubitaka 3.8. Analiza politike dobiti III. Analiza Bilans stanja 1. Sadržaj bilansa stanja na osnovi propisa 2. Analiza bilansa uspeha 2.1. Sadrţaj bilansa uspeha prema MRS, MSFI i MSR

2.2. Analiza Izveštaj o novčanim tokovima 2.3. Analiza Izveštaja o promenama na kapitalu 2.4. Napomene uz finansijske izveštaje 2.5. Problemi harmonizacije i standardizacije finansijskog izveštavanja 3. Osnovni zahtevi realnosti bilansa 3.1. Načela procenjivanja pozicija bilansnog finansijskog izveštavanja 3.2. Procenjivanje pozicija bilansa stanja 3.3. Procenjivanje pozicija bilansa uspeha ČETVRTI DEO I. Osnovni elementi o investicijama i njihovim dokumentima 1. Šta obuhvata pojam investicija? 2. Šta je investicioni projekat? 2.1. Osnovni sadrţaj investicionih projekata 2.2. Faze realizacije investicionog projekta 3. Biznis plan i investiciona studija (osnovne pretpostavke za njihovu izradu)? 3.1. Određivanje cene i ugovaranje izrade studija 3.2. Formiranje projektnog tima za izradu studije 3.3. Metodološke pretpostavke izrade studije

3.4. Definisanje projektnog zadatka za izradu studije II. Projektni zadatak prema metodologiji UNIDO-a III. Projektni zadatak prema metodologiji Svetske banke PETI DEO 1. IZRADA INVESTICIONE STUDIJE (BUSINESS PLANA) 2. PRISTUP RADU 2.1. REZIME STUDIJE 2.2. ANALIZA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI I SPOSOBNOSTI INVESTITORA 2.3. ANALIZA TRŢIŠTA PRODAJE 2.4. TEHNIĈKO-TEHNOLOŠKA ANALIZA 2.5. ANALIZA TRŢIŠTA NABAVKE 2.6. ANALIZA ŠIRE I UŢE LOKACIJE 2.7. ANALIZA ZAŠTITE ĈOVEKOVE OKOLINE I ZAŠTITE NA RADU 2.8. ORGANIZACIONI ASPEKTI INVESTICIJE 2.9. ANALIZA IZVODLJIVOSTI I DINAMIKA RADOVA 2.10. FINANSIJSKA ANALIZA 2.11. FINANSIJSKA OCENA PROJEKTA 2.12. DRUŠTVENO-EKONOMSKA OCENA PROJEKTA 2.13. ANALIZA OSETLJIVOSTI 2.14. ZBIRNA OCENA PROJEKTA

PRVI. DEO: I. TEORETSKE I METODOLOŠKE OSNOVE ANALIZE POSLOVANJA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA

Pojam analitičkog ispitivanja i analize poslovanja Analitičko ispitivanje/istraživanje poslovanja privrednog subjekta[1] čini postupke, radnje i stvaranje da bi se dalo mišljenje o stanju i zbivanjima, u datom trenutku u privrednom subjektu koji je predmet ispitivanja. Ispitivanje kao širi pojam obuhvata, danas, prema shvatanjima teorije i prakse: 1. analizu, unutrašnju i spoljnu. 2. kontrolu, unutrašnju i spoljnu, i 3. reviziju, unutrašnju i spoljnu. [1] Pod privrednim subjektom treba razlikovati više oblika preduzetništva (d.o.o, a.d, k.d, or. Banaka, preduzeća, zadruga, radnje, ustanova iz oblasti zdravstva, socijalnog i dr.).

Za sve ove segmente ispitivanja zajedničko im je da je njihov predmet ispitivanja određeno stanje i zbivanje u privrednom subjektu (1) i cilj ispitivanja (2) dok se u organizaciji ispitivanja, konkretnom predmetu, organu koji ostvaruje ispitivanje, vremenu i koriščenju instrumenata i dokumenata znatno razlikuju. Kontrola je konkretno operativno utvrđivanje stanja određene pojave i njeno odstupanje od normativnog standarda (tehničkog, komerci­jalnog, finansijskog, računovodstvenog, pravnog i dr.), odnosno snimanje određenog procesa predmeta kontrole i utvrđivanje odstupanja sa posledicama.

Obzirom koji organ vrši kontrolu ona može biti: unutrašnja koju vrše određeni organi unutar privrednog subjekta (kvaliteta, discipline, normativa utroška materijala, energije, rada i dr.) u obliku službe, kontrolora, organizatora, direktora i dr., i spoljna kontrola od strane određenih državnih i sudskih organa. Ova kontrola naziva se Inspekcija (rada, poreza, carine, od požara, zaštite okoline, poštovanja i primene zakonske i druge normative i dr.).

Revizija finansijskog i računovodstvenog poslovanja privrednog subjekta je proces i radnja složenog sadržaja i čini naknadnu kontrolu. Zapravo to je kritičko ispitivanje dokumentacije i određenog stanja predmeta revizije, koji može biti: finansijsko poslovanja u celini ili po segmentima, godišnjeg finansijskog rezultata poslovanja, tekuće solventnosti, likvidnosti i boniteta, računovodstvenih godišnjih bilansa, poreskih bilansa i izveštaja i dr.

U zavisnosti od toga koji organ vrši reviziju, razlikuje se revizija, i to: interna revizija od strane unutrašnjih organa privrednog subjekta i spoljna/ekstema revizija preduzeća za reviziju po zakonskoj regulativi godišnjih finansijskih izveštaja, kao i kod statusnih promena, stečaja, likvidacije i dr. Spoljna zakonska revizija obavlja se kao obavezna revizija privrednih subjekata (velika i srednja pravna lica, zadruga, ustanova i određenih preduzetnika) dok se može vršiti od strane spoljnih organa revizije posebno periodičnih obračuna i izveštaja, boniteta, kreditne sposobnosti provrednog subjekta neobavezna revizija.

Izveštaj spoljneg revizora o izvršenoj reviziji dostavlja se i spoljnim organima, pored unutrašnjih organa, na uvid i kao dokumentacija za opštu privrednu statistiku (APR, privrednoj komori, udruženjima prema ugovoru i dr. ). Izveštaj interne revizije i neobavezne revizije privrednog subjekta zadržava se u okviru organa subjekta i služi za internu upotrebu kod donošrnja konkretnih privredno poslovnih odluka. Analiza kao naučna metoda ispitivanja čini zasebnu metodološku i ciljnu kategoriju kod ispitivanja poslovanja i analiza uključuje u sebi konkretne postupke: raščlanjavanja složenog predmeta analize (1), upoređivanje stanja predmeta analize po vremenu i sadržaju (2) i presuđivanja (davanja mišljenja, suda, ocene) izvršenog stanja revizije (3). Ona sama sebi nije cilj već sredstvo kontrole i revizije, pa u tom pogledu analiza indirektno doprinosi i uspehu rada i poslovanja privrednog subjekta.

Analizom se ispituji složene pojave i stanja i ostvaruje se saznanje i sud o kvantitetu i kvalitetu predmeta analize. Na osnovu iznetog može se zaključiti da: kontrola, revizija i analiza prestavlju posebne radnje, metode i normativnost u ispitivanju predmeta ispitivanja, dok njihov cilj uslovljava zadatak ispitivanja koji je postavio organ nadležan za ispitivanje, je tanka granica među ovim poslovima ispitivanja, odnosno njihovo razgraničenje u metodama ne postoji, eksterno ispitivanje, po pravilu, treba da prethodi interno ispitivanje, odnosno da bez predhodne kontrole i revizije nema bonitetne analize i da svaki od ovih oblika ispitivanja daje određeni oblik i sadržaj zaključka o ispitivanom stanju ili pojavi, a svi doprinose zajedničkom cilju davanja istinitog i dokumentovanog mišljenja na kome će se zasnivati buduće mere, smernice i odluke organa koji su nadležni da razmatraju i usvajaju prezentirano ispitivanje.

Svako ispitivanje treba da se zasniva na ekonomičnosti ispitivanja, odnosno da ispitivanje ima manje rashoda od njegove korisnosti/prihoda. Zatim nezavisnosti organa ispitivanja i da postoji dokumentovanost područja ispitivanja i donošenja s u d a o izvršenom ispitivanju (analitički i kritički). Stvaranje suda ispitivanja treba zasnivati na pojedinačnim sudovima do celovitog/zajedničkog suda/ sinteze.

1.2. Periodično kretanje funkcija analitičkog ispitivanja finansijekog poslovanja i analize Analitičko ispitivanje rada i poslovanja privrednih subjekata je neprestalan proces koji teče od dana osnivanja pa do dana prestanka sa poslovanjem privrednog subjekta. Učestalost i dinamika ispitivanja kao i segmentarni ili celoviti, kontinuirani ili povremeni, dinamični ili zasnovan na zahtovima tržišta, koriščenja raspoloživih resursa, razvojnih kapaciteta uvek je prisutno da ukaže na ispravnost, odnosno nedostatke u radu i poslovanju privrednog subjekta.

Uopšteno, osnovni cilj svakog privrednog subjekta je njegov opstanak na tržištu. To je moguće ostvariti kroz aktivan stav preduzeća prema svojoj promenljivoj okolini. Procesi prilagođavanja i aktivnog povratnog delovanja između preduzeća i okruženja mogu se posmatrati i kao procesi rasta i razvoja. Da bi se potpunije shvatila složenost finansijako računovodstvenog/analitičkog ispitivanja, daje se sledeći grafički prikaz: Grafički prikaz kretanja i strukture analitičkog ispitivanja Finansijsko računovodstvenih izveštaja

II. ZNAČAJ I ULOGA FINANSIJSKE. ANALIZE U POSLOVANJU 1 II. ZNAČAJ I ULOGA FINANSIJSKE ANALIZE U POSLOVANJU 1. Pojam i svrha analize Analiza – “analysis” (rastaviti, rasčlaniti, podeliti..) Analiza – metod naučnog istraživanja (dokazivanje, ispitivanje, prosuđivanje, uzrokovanje)

Pojam i svrha analize u ekonomiji Dokumentacija – slika poslovanja preduzeća Preteča – analiza bilansa Statistika, knjigovodstvo, ekonomske evidencije = finansijska analiza (primenjena analiza bilansa) Revizija – eksterno kritičko ispitivanje (nedovoljno), nužno je analitičko

Predmet finansijske analize Detaljno ispitivanje, istraživanje, deskripcija, ocena, poređenje, kvantifikacija, poslovnih rezultata, bilansnih stavki, izveštaja, računa Osnovna podloga – bilans stanja, bilans uspeha, bilans tokova gotovine, aneks

Predmet finansijske analize Stručno ispitivanje i ocena: Opštih principa poslovanja: produktivnost, ekonomičnost, rentabilnost Posebnih principa poslovanja: likvidnost, stabilnost, sigurnost Dejstvo internih i eksternih faktora Celishodnost

BILANS STANJA Rekapitulacija

Pregled imovine po obliku i poreklu na određeni dan. U zaglavlju bilansa mora biti navedeno: A) naziv pravog lica B) dan sastavljanja D) novčana jedinica G) stepen preciznosti u iskazivanju iznosa

Pravila rasčlanjavanja SREDSTVA Prema stepenu očekivane ili potencijalne unovčivosti (koeficijentu obrta) na: Stalna i obrtna Obaveze prema dospeću na: Dugoročne i kratkoročne

Stalna sredstva su sva sredstva čiji je predviđeni rok trajanja duži od 12 meseci, odnosno čije se otuđene ne predviđa u roku kraćem od 12 meseci. Za klasifikaciju ovih sredstava se koristi kao dodatni kriterijum oblik te se razlikuju: nematerijalna ulaganja, materijalna ulaganja i finansijska ulaganja.

Obrtna sredstva su sredstva: - za koje se očekuje da će biti realizovana, odnosno koja se drže za prodaju ili potrošnju tokom poslovnog ciklusa; - se drže na zalihama za potrebe trgovine i očekuje se da će biti prodata u roku od 12 meseci; - koja su u obliku gotovine ili gotovinskog ekvivaletna čija upotreba nije ograničena.

Prema obliku u kome se javljaju obrtna sredstva mogu biti: - gotovina i gotovinski ekvivalenti - zalihe - potraživanja Važno: Privredni ciljevi, namera preduzeća u vezi sa sredstvom je relevantna za razvrstavanje na stalnu odnosno obrtnu imovinu a ne prirodna svojstva imovine.

REDOSLED BILANSNIH POZICIJA Prema likvidnosti Prema sigurnosti

Prema likvidnosti Aktiva: Pasiva 1. Obrtna imovina 1. Obaveze - novčana sredstva - kratkoročne - zalihe obaveze - potraživanja - dugoročne obaveze - rezervisanja 2. Stalna sredstva 2. Kapital - finansijska ulaganja - osnovni kapital - materijalna ulaganja - rezerve - nematerijalna ulaganja – neraspodeljena dobit

PREMA SIGURNOSTI Aktiva Pasiva 1. Stalna sredstva 1. Kapital - nematerijalna ulaganja - osnovni kapital - materijalna ulaganja - rezerve - finansijska ulaganja - neraspodeljena dobit 2. Obrtna sredstva 2. Obaveze - zalihe - dugoročne obaveze - potraživanja - kratkoročne obaveze - gotovina i got. Ekv. - tekuće obaveze

Izbor redosleda bilansnih pozicija zavisi od delatnosti preduzeća, stepen rasčlanjavanja je uslovljen potrebama korisnika za informacijama. Važno: Svaka važna informacija mora biti prezentirana odvojeno.

Dalje o bilansu stanja Obrtna imovina – lako i u kratkom vremenskom periodu se pretvara u novac Tekuća imovina – gotovina, HOV, dospela potraživanja, zalihe (pretvara se u novac do godinu dana) Fiksna imovina – stvara gotovinu u dužem vremenskom periodu (oprema, prostor, patenti, ideje...) Tekuće obaveze – kratkoročne isplate (do godinu dana) Dogoročne obaveze – dugoročne isplate (više od godine dana)

Bilans stanja AKTIVA (imovina) PASIVA (izvori imovine) Fiksna imovina Obrtna imovina Aktivna vremenska razgraničenja gubitak Osnovni kapital Dugoročne obaveze Kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja Neraspoređena dobit iz tekuće godine

BILANS USPEHA Rekapitulacija

Bilans uspeha Finansijsko-računovodstveni izveštaj o profitabilnosti preduzeća u određenom periodu Sastoji se od rashoda i prihoda Veći rashodi – gubitak Veći prihodi - dobit

Rashodi Beleže se na levoj strani bilansa uspeha Rashode čine: Redovni (nastaju prilikom obavljanja osnovne delatnosti preduzeća) Vanredni (javljaju se vanredno, od slučaja do slučaja, nisu predmet planiranja) Finansijski rashodi (kamate koje preduzeće plaća na tuđe izvore sredstava)

Prihodi Beleže se na desnoj strani bilansa uspeha Prihode čine: Redovni (ostvaruju se na osnovu redovnog vršenja delatnosti) Vanredni (nastaju od slučaja do slučaja, nisu predmet planiranja) Finansijski (kamate koje preduzeće naplaćuje za kredite)

Bilans uspeha Redovni rashodi Vanredni rashodi Finansijski rashodi Prihod Redovni rashodi Vanredni rashodi Finansijski rashodi Redovni prihodi Vanredni prihodi Finansijski prihodi

Izveštaj o tokovima gotovine (cash flow) Rekapitulacija

Izveštaj o novčanim tokovima u određenom vremenskom periodu Pregled primanja i davanja novca Podela gotovine prema izvoru nastanka: Redovna gotovina (nastala iz tekućeg poslovanja) Gotovina iz investiranja (dužeg vremenskog perioda) Gotovina iz finansijskih aktivnosti

Gotovina - Napomena Bitna je razlika između raspoložive gotovine i dobiti iz bilansa: Dobit je umanjena za iznos amortizacije (prikazana dobit je niža od stvarne gotovine) Dobit ne oslikava promene obrtnog kapitala (svi proizvodi su trošak da trenutka naplate) Dobit pokazuje stanje prodaje ali ne i da li je prodaja stvarno gotovinski naplaćena

Aneks Sastavni deo godišnjeg završnog računa Dopuna osnovnih izveštaja

Predmet: ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Tema: Finansijska analiza U TRŽIŠNOJ PRIVREDI

III FINANSIJSKA ANALIZA 1. Komponente finansijskih izveštaja i njihova iskazna moć 2. Opšte smernice za analizu finansijskih izveštaja 3. Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja 4. Osnovni elementi finansijske analize (racio brojevi): 4.1 Pokazatelji likvidnosti 4.2 Pokazatelji poslovne aktivnosti 4.3 Pokazatelji finansijske strukture 4.4 Pokazatelji rentabilnosti (profitabilnosti) 4.5 Pokazatelji tržišne vrednosti akcija 5. Pojam i vrste rizika i dejstvo leveradge-a (poluge) 6. Realni dometi i ograničenja finansijske analize

Tema 1: ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA U TRŽIŠNOJ PRIVREDI 1.1 Finansijsko izveštavanje i društveno blagostanje Finansijski izveštaji (F.I) treba da sadrže razumljive, relevantne pouzdane i uporedive informacije Te informacije su korisne za investitore i kreditore i one su osnov za optimalno odlučivanje od strane korisnika AFI-ja Gro optimalnih odluka povećava efikasnost funkcionisanja finansijskih tržišta (novca i kapitala) Ta efikasnost omogućava optimalnu alokaciju kapitala Optimalna alokacija kapitala utiče na zdravu ekonomiju zemlje, regiona pa i šire Svi gore navedeni faktori, kao krajnji efekat, povećavaju društveno blagostanje

Tema 1: ANALIZA FINANSIJSKO IZVEŠTAJAIH U TRŽIŠNOJ PRIVREDI Finansijsko izveštavanje je proces stavljanja na uvid infromacija opšte namene eksternim subjektima, odnosno tzv. KORISNICIMA, kao što su: Investitori * Kupci i dobavljači Kreditori * Konkurenti Zaposleni * Finansijski analitičari Novinari, ekonomisti * Berzansdki posrednici Rejting agencije * Poreski organi Vlada i njeni organi * Mediji Studenti * Najšira javnost

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI 5.3 Ekonomske konsekvence finansijskih informacija Redistribucija ekonomske moći između raznih investitora Obim poslovnog rizika i njegova alokacija na učesnike Alokacija društvenog bogatstva na potrošnju i investicije Alokacija raspoloživih ekonomskih resursa u skladu sa obimom i sadržajem obelodanjivanja uz F.I-je Obim resursa koji se alocira na obelodanjivanje Obim resursa koji se alocira na regulativu i standarde Definisanje prioriteta menadžmenta u izboru projekata

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI 5.4 Nedostaci postojećeg modela za finansijsko izveštavanje Transakcioni pristup poslovnim događajima Frekvencija (učestalost) pripreme AFI-ja Ograničen broj obeležja o poslovnim transakcijama Velika uopštenost bilansnih pozicija u komponentama AFI-ja Relativno skup računovodstveni nadzor sadržaja i kvaliteta informacija iz AFI-ja

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI 5.5 Poželjne kvalitativne karakteristike novog modela AFI-nja Persperktivne, buduće, očekivane, prognozirane a ne “istorijske” informacije – kako je to sada slučaj Poboljšanje sadržaja i kvaliteta informacija u AFI-ima Unapređenje sadržaja i kvaliteta revizije komponenata AFI-ja Realnost sprovođenja predloženih izmena (Feasibility study) Upoređenje odnosa troškovi/koristi (cost/benefit analiza) predloženog novog modela za AFI-nje

Tema 1: ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA U TRŽIŠNOJ PRIVREDI 5.6 Definicija nezavisne revizije F.I-ja “Nezavisna revizija finansijskih izveštaja je sistematičan proces pomoću koga kompetentna, nezavisna osoba objektivno pribavlja i procenjuje dokaze koje se odnose na tvrdnje (Assertions) o nekom ekonomskom entitetu ili događaju, u cilju formiranja mišljenja o stepenu sa kojim je ta tvrdnja u skladu sa unapred utvrđenim kriterijem”. Napomena: U sadašnjim uslovima taj “unapred utvrđeni kriterij” se, u većini slučajeva svodi na primenu Međunarodnih standarda za finansijsko izveštavanje (MSFI), koje danas primenjuje najveći broj zemalja u svetu - sa tendencijom daljeg povećanja tog broja, odnosno sprovođenje tzv. procesa harmonizacije (ujednačavanja prakse) finansijskog izvštavanja na globalnom nivou.

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI 5.7 Izveštaj nezavisnog revizora o pravilnosti prezentiranja komponenata finansijskih izveštaja Postoje dve grupe izveštaja o reviziji: a) standardni izveštaj o reviziji – u kome je izraženo pozitivno mišljenje nezavisnog revizora, i b) modifikovani izveštaj o reviziji – u kome je izraženo: (1) mišljenje sa rezervom; (2) negativno mišljenje, ili, (3) uzdržano mišljenje nezavisnog revizora.

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI Uslovi za izdavanje standardnog izveštaja revizora Uvid u svih pet komponenata finansijskih izveštaja Dosledna primena Međunarodnih standarda revizije (MSR)- kao osnove za reviziju i izveštavanje Pribavljanje dovoljnog obima (kvantitet dokaza) kompetentnih dokaza (kvalitet dokaza) revizije Da su finansijski izveštaji u svemu prezentirani u skladu sa Međunarodnim standardima za finansijsko izveštavanje (MSFI) uz adekvatno obelodanjivanje Nema osnova (povoda) za izražavanje nekog drugog mišljenja osim (i isključivo) pozitivnog mišljenja

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI Struktura standardnog izveštaja o reviziji Standardni izveštaj o reviziji sadrži tri ključna pasusa: (1) Uvodni pasus - u kome se navode tri ključne stvari Predmet revizije (komponente finansijskih izveštaja Primarna odgovornost menadžmenta (za sadržaj i kvalitet finansijskih izveštaja) - Odgovornost revizora (da izraze mišljenje o F.I-ma) na bazi izvršene revizije

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI Struktura standardnog izveštaja o reviziji (nastavak) (2) Pasus o obimu izvršene revizije - Revizija je izvršena u skladu sa Međunarodnim standardima revizije (MSR) - Objašnjenje suštine tih standarda (provera na bazi uzorka, procena nekih pozicija od strane menadžmenta, i sl.) - Poslednja rečenica u ovom pasusu glasi: “Uvereni smo da revizija koju smo izvršili predstavlja solidnu osnovu za izražavanje našeg mišljenja” – veoma važan iskaz

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI Struktura standardnog izveštaja o reviziji (nasta.) Pasus o mišljenju nezavisnog revizora Tekst u ovom pasusu glasi: “Po našem mišljenju, navedeni finansijski izveštaji “pravilno prezentiraju” (američka verzija) ili “istinito i objektivno prikazuju” (engleska verzija) finansijsku poziciju kompanije “X” na dan 31 decembra, rezultate njenog poslovanja, njenih novčanih tokova i promene na kapitalu i rezervama, u skladu sa MSFI i domaćim računovodstvenim propisima (ili računovodstvenim propisima republike Srbije – čitaj: “unapred utvrđenim kriterijem”).

Finansijski izveštaji kod nas: 1. Bilans stanja 2. Bilans uspeha 3. Bilans tokova gotovine 4. Napomene Okvir za finansijsko izveštavanje kod nas: 1. Zakon o računovodstvu i reviziji (odredbe o računovodstvu) 2. Međunarodni računovodstveni standardi

Analiza finansijskih izveštaja Analiza poslovanja je suštinsko ispitivanje, objektivno saznanje i ocena, o bonitetu, efikasnosti i uspešnosti rada poslovnih procesa organizaciono-ekonomskih sistema u celini i njihovih sistema. Analiza nije sama sebi cilj. Iza analize obavezno sledi sinteza. Analiza i sinteza čine jedinstvo i to jedinstvo suprotnosti. To znači, da potpunost analize, kroz ispitivanje i ocenu, podrazumeva racionalno raščlanjavanje, u cilju odgovarajućeg svrsishodnog spajanja. Analiza kao naučni metod saznanja, sastoji se u ispitivanju i oceni analiziranih predmeta, pojava, pojmova i sl. u cilju razvoja. Primenom analize, sprovodi se racionalno raščlanjavanje celine na sastavne delove, da bi se ispitivanjem i saznanjem delova, proniklo u sadržinu i suštinu celine analiziranog predmeta. Analiza nije sama sebi cilj. Iza analize obavezno sledi sinteza. Analiza i sinteza čine jedinstvo i to jedinstvo suprotnosti. To znači, da potpunost analize, kroz ispitivanje i ocenu, podrazumeva racionalno raščlanjavanje, u cilju odgovarajućeg svrsishodnog spajanja. Neophodno je, da se raščlanjeni delovi celine, uporeduju i proučavaju, u povezanosti sa uzročnim faktorima, na putu utvrđivanja analitičkih zaključaka, u smislu uopštavanja i ocene celine, u njenom svrsishodnom kretanju i razvoju. Analiza i sinteza su u dijalektičkoj povezanosti i uzročnosti, jer su i teoretske osnove analize osnovane na ovim postavkama, koje se preuzimaju iz opšte teorije o društvenim odnosima i ekonomske teorije. Analiza kao metod saznanja, osnovan na zakonima dijalektičkog razvitka i teorije sistema je naučni metod, jer polazi od objektivne stvarnosti, od opštih zakona prirode i društva. Naučni metod analize, zastupljen je u svim naukama, u svojoj određenoj specifičnosti, u pogledu konkretizacije i primene. U ekonomskim naukama, metod analize dobio je i ima široku primenu, u ispitivanju i oceni procesa društvene reprodukcije, sa svih aspekata. U ekonomskim naukama nije moguće stvarno razlaganje na sastavne delove, već se čini misaono raščlanjavanje, gde preovladava metod logične apstrakcije.

ORGANIZACIONO-EKONOMSKI SISTEM SE SASTOJI IZ: podsistema upravljanja (strateško i operativno) podsistem informacioni (obrada podataka i informisanje) podsistem izvođenja (izvršenja) okruženja između upravljačkih i izvođačkih funkcija, dejstvuje informaciona tj. obezbeđuje obradu podataka, te dobijanje informacija.

CILJ ANALIZE POSLOVANJA je saznanje o radu i poslovanju preduzeća za potrebe realnog i očekivanog upravljanja i odlučivanja u težnji neprestalnog razvoja, i ostvarenja poslovnih rezultata ekonomije: produktivnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti Cilj analize poslovanja polazeći od već usvojene dinamičke koncepcije, sastoji se u saznanju o radu i poslovanju preduzeća za potrebe realnog i adekvatnog upravljanja i odlučivanja u težnji neprestanog razvoja i ostvarenja najcelishodnijih poslovnih rezultata ekonomije - produktivnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti. U tome je veliki značaj analize poslovanja u praksi, kako sa stanovišta preduzeća, tako i sa stanovišta privrede i društva u celini.

ZADATAK ANALIZE Objektivna ispitivanja i ocena uslova, tokova i rezultata rada i poslovanja, kao uzročne faktore koji su delovali, te predvideti mere za razvoj i unapređenje efikasnosti rada i poslovanja. Zadatak analize poslovanja je ispitivanje poslovanja, kao predmeta posmatranja, u njegovom jedinstvu kretanja i stanja i povezanosti sa dejstvujućim uzročnim faktorima, koji su delovali. Drugim recima neophodno je objektivno ispitati i oceniti uslove, tokove i rezultate rada i poslovanja, kao i uzročne faktore koji su delovali, te predvideti mere za razvoj i unapređenje efikasnosti rada i poslovanja.

PREDMET ANALIZE POSLOVANJA Je privredna delatnost, posmatrana kroz proces rada osnovnih poslovnih funkcija angažovanja i trošenja rada i sredstava, kao uslova i dobitka, kao rezultata rada i poslovanja. Korišćenjem, na prvom mestu knjigovodstvenih, odnosno računovodstvenih podataka i informacija, a po potrebi i svih ostalih ekonomskihevidencija preduzeća (odnosno u uslovima savremene obrade podataka, Poslovno informacionih sistema - PIS), kao i eksternih podataka i informacija, omogućava se uvid u predmet analize poslovanja.

METODE ANALIZE POSLOVANJA su: metoda upoređivanja metoda rasčlanjavanja metoda uzročnosti i metoda eliminisanja Metoda ima više i svaka od tih metoda može biti korišćena za potrebe analize i planiranja. Šta je metoda? Metoda je ustaljeni način da se neki zadatak obavi. U analizi metode nisu ništa drugo do smišljen način utvrđivanja sadržaja planova privređivanja i planskih zadataka u nekom poslovnom procesu. METODA MOBILIZACIJE Menadžer mobilizacijom rada može povećati efikasnost i rada i poslovanja. Konkretizacija ove metode pretpostavlja povećanje količinskog učinka sa istom radnom snagom. Sredstva ove metode su: bolje plaćanje rada i povećanje osnovnog rada. METODA ELIMINACIJE Biznis nije prijateljstvo, već interes da se profitno privređuje. Veća proizvodnja ili profit sa manjim brojem radnika je interes menadžera. Eliminaciojm radnika menadžer može povećati efikasnost rada i to se veoma često dešava. Na taj način menadžer vrši racionalizaciju rada i povećava osnovni rad kod preostalih radnika. Smatra se da metoda eliminacije nije humana metoda, ali ona može biti veoma efikasna za profitno privređivanje i bolji rad. OBRAČUN EKONOMIČNOSTI RADA I POSLOVANJA U poslovnom procesu ekonomičnost ada i poslovanja se izražava, uglavnom, na četiri načina: koeficijentom ekonomičnosti sniženjem troškova povećanjem finansijskog rezultata stopom finansijskog rezultata Koeficijent ekonomičnosti (e) izražava odnos prihoda i troškova, gde je: Odnos pokazuje koliko se ostvaruje prihoda po jedinici ostvarenih troškova. Ekonomičnost je veća, ako je količnik veći broj. To se postiže eliminacijom nepotrebnih troškova, ali i povećanjem prodajnih cena robe. Sniženje troškova se izvodi na osnovu sniženja troškova po jedinici proizvodnje korištenjem formula za ts i hs Sniženje troškova po jedinici proizvodnje (ts) je: ukupno sniženje troškova (hs) hs = Q(ts), odnosno v – varijabilni trošak po jedinici proizvodnje F/Q – fiksni trošak po jedinici proizvodnje Povećanje finansijskog rezultata (profita) nastaje iz povećanja prihoda ili smanjenja torškova. Povećanje finansijskog rezultata izražava odnos finansijskog rezultata u njegovoj dinamici, tako da je merilo povećanja Pf1>Pfo, odnosno Δ Pf=Pf1 – Pfo Stopa finansijskog rezultata (s) izražava odnos finansijskog rezultata i prihoda, tako da je: OBRAČUN EFIKASNOSTI SREDSTAVA Rentabilnost (r) je pokazatelj efikasnosti sredstava i ona se izražava odnosom finansijskog rezultata i angažovanih sredstava, tako da je: DUŽINA PERIODA ZA VRAĆANJE ULOŽENOG KAPITALA Kad se kaže da je robna vrednost: W=C+V+M, pretpostavlja se da je uloženi kapital veći od predujmljenog kapitala odnosno robne vrednosti, jer se uloženi kapital sastoji iz: aktivnog konstantnog stalnog kapitala (Cs) pasivnog konstantnog stalnog kapitala (Csp), aktivnog konstantnog opticajnog kapitala (Co) i varijabilnog, promenljivog kapitala (V). Konstantni kapital u robnoj vrednosti ne sadrži pasivni konstantni stalni kapital (Csp), jer se on postepeno amortizuje i prenosi u robnu vrednost. Iz tog razloga se vraćanje uloženog kapitala vrši u određenom roku, obično sa nekom odgodom plaćanja (godina, dve godine ili više godina). Ponovo treba da se podsetimo da predujmljeni konstantni stalni kapital nema parametarsku dimenziju i tu je suština njegovog uticaja na pozicioniranje robne vrednosti. Razume se, da tu postoje različite mogućnosti njegovog određivanja i naravno, određivanje podleže promenama ako dođe do izmene situacije u radu i poslovanju, što utiče i na politiku otplate. Uloženi kapital treba vratiti u nekom vremenu, a merilo vremena predstavlja odnos uloženih sredstava i cash flow-a (profit + amortizacija), tako da je: Ovaj pokazatelj zavisi od visine ostvarenog profita i politike obračuna amortizacije, jer ona utiče na visinu ostvarenog profita. U politici progresivne amortizacije A1 > Ao profit ima jednu dimenziju, a u politici degresivne amortizacije je obrnut slučaj, tako da te promene direktno utiču na visinu profita, ali ne i na dužinu perioda za vraćanje uloženog kapitala. STOPA FINANSIJSKOG EFEKTA (FE) Stopa finansijskog efekta je izraz odnosa povećanog finansijskog efekta i predujmljenog kapitala da se taj efekat ostvari. Ovaj efekat se izražava procentom, tako da je: U praksi profitnog privređivanja povećani finansijski efekat je povećan profit. Kao takav on opravdava efikasnost ada ili komercijalne efekte i njegovom maksimiranju. Stopa finansijskog efekta kao ciljno opredeljenje je interes i putokaz za efikasno vođenje posla i predujmljivanje kapitala u tom poslu. Finansijski efekat u odnosu na predujmljeni kapital pokazuje efikasnost predujmljivanja kapitala u rad i proizvodnu opremu sa kojom se ostvaruje taj efekat.

1.3.2. Sažet opis MRS/MSFI U cilju boljeg razumevanja suštine zahteva pojedinih međunarodnih računovodstvenih standarda, sažeto ćemo izložiti njihovu sadržinu. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja MSFI 1 - Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja ima za cilj da odredi način sastavljanja i prezentovanja finansijskih izveštaja u periodu u kome se MSFI prvi put u potpunosti primenjuju kao primarna računovodstvena osnova finansijskog izveštavanja. MSFI 2 – Transakcije plaćanja akcijama[1] objavljen je 2004. godine i ima za cilj da propiše računovodstveno obuhvatanje transakcija plaćanja akcijama, odnosno utvrđivanje vrednosti dobara i usluga datih kao naknada za izdavanje instrumenata akcijskog kapitala.

MSFI 3 - Poslovne kombinacije ima za cilj određivanje načina računovodstvenog tretiranja povezivanja samostalnih entiteta ili poslovanja u jedan izveštajni entitet, a odnosi se na kupovinu kapitala od strane drugog entiteta, kupovinu celokupne ili dela neto imovine, preuzimanje obaveza drugog entiteta, osnivanje novog entiteta radi kontrole drugog entiteta i restrukturiranje jednog ili više entiteta koji se kombinuju. Ovaj standard zemenjuje MRS 22 – Poslovne kombinacije i tumačenja koja ga prate. MSFI 4 - Ugovori o osiguranju ima za cilj da obezbedi relevantno priznavanje i merenje vrednosti koje nastaju po osnovu ugovora o osiguranju, kao i obelodanjivanje iznosa, vremena i neizvesnosti budućih tokova gotovine po osnovu tih ugovora.

MSFI 5 - Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja ima za cilj definisanje pojma stalnih sredstava namenjenih prodaji, kao načina priznavanja, merenja i prezentovanja njihove vrednosti, kao i obaveznih obelodanjivanja u vezi sa njima. On zamenjuje MRS 35 - Prestanak poslovanja. U MSFI 6 - Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa akcenat je stavljen na priznavanje, merenje, određivanje okolnosti za sprovođenje testa obezvređenja, prezentaciju i obelodanjivanje sredstava za istraživanje i vrednovanje mineralnih resursa.

MSFI 7 - Finansijski instrumenti: obelodanjivanja bavi se isključivo obelodanjivanjem finansijskih instrumenata radi efikasnije analize rizika i u tom delu redukovan je sadržaj MRS 32 – Finansijski instrumenti: prezentacija koji u potpunosti zamenjuje MRS 30 –Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija. MSFI 8 - Segmenti poslovanja zemanjuje MRS 14 – Izveštavanje po segmentima I bavi se pitanjima obelodanjivanja finansijskih i opisnih informacija o segmentima poslovanja, njihovim proizvodima i uslugama, geografskim oblastima u kojima posluju, kao i o njihovim glavnim kupcima, radi stvaranja mogućnosti da korisnici finansijskih izveštaja ocenjuju u procenjuju finansijske efekte poslovnih aktivnosti pojedinih segmenata i ekonomske uslove u kojima posluju.

Međunarodni računovodstveni standardi MRS 1 - Prezentacija (prikazivanje) finansijskih izveštaja ima za cilj propisivanje osnova za prikazivanje finansijskih izveštaja opšte namene, da bi se obezbedila uporedivost kako sa sopstvenim finansijskim izveštajima preduzeća iz prethodnih perioda, tako i sa finansijskim izveštajima drugih preduzeća. Da bi se taj cilj postigao, u ovom standardu utvrđen je opšti pristup prikazivanju finansijskih izveštaja, smernice za njegovu strukturu i minimum zahteva u odnosu na sadržaj finansijskih izveštaja. Priznavanje, merenje i obelodanjivanje specifičnih poslovnih promena i događaja uređeni su drugim MRS-om. Ovaj standard se primenjuje za prikazivanje svih finansijskih izveštaja opšte namene, važi za sve vrste preduzeća, uključujući banke i osiguravajuća društva.

Revizor: lice koje je imenovano da obavi reviziju Revizor: lice koje je imenovano da obavi reviziju. Revizor mora imati odgovarajuće zvanje (mlađi revizor, revizor, ovlašćeni revizor). Revizori nikad ne rade sami nego uvek u timu. Kao što smo rekli, izražavanje mišljenja je: 1. mišljenje bez rezervi 2. mišljenje sa rezervom 3. uzdržavajuće mišljenje 4. negativno mišljenje

Mišljenje se izražava kroz revizorski izveštaj koji se izdaje na kraju procesa revizije. Okvir za reviziju kod nas: - Zakon o racunovodstvu i reviziji (odredbe o reviziji) - Medunarodni standardi revizije Kome treba revizija? Sastavljac finansijskih izveštaja Korisnici fin. izveštaja Rukovodstvo preduzeca Vlasnici Investitori Kreditori Poslovni partneri (kupci, dobavljaci…)

Rukovodstvo i zaposleni 1. Informacije u finansijskim izveštajima mogu imati značajne ekonomske konsekvence za one koji se na njih oslanjaju. 2. Postojanje potencijalnog konflikta izmedu sastavljača i korisnika finansijskih izveštaja koji može da rezultira pristrasnim informacijama. 3. Korisnici finansijskih izveštaja nisu u mogućnosti da direktno provere kvalitet informacija. 4. Potrebno je visoko strucno znanje za proveru informacija (koje korisnici finansijskih izveštaja cesto nemaju).

Zašto je revizija tako kompleksna? Računovodstvena evidencija: - finansijski izveštaji - glavna knjiga - dnevnik - knjigovodstvena dokumentacija

pocetak godine u toku godine kraj godine Bilans stanja Dnevnik Bilans stanja Glavna knjiga Bilans uspeha 2. Bilans uspeha

Gradevinski objekti: 3.500.000 dinara Tvrdnje u finansijskim izveštajima: 1. Postojanje 2. Kompletnost 3. Vlasništvo 4. Vrednovanje 5. Prezentacija i obelodanjivanje

MEÐUNARODNI STANDARDI REVIZIJE Međunarodna federacija računovođa (IFAC) AICPA ACCA CICA IDW CNCC SRRS SRRRS  IFAC MRS

IFAC - International Federation of Accountants IFAC je medunarodna organizacija koja okuplja računovođe iz celog sveta. Članice IFAC-a su nacionalne profesionalne organizacije, a ne pojedinci i države. Cilj IFAC-a je da razvija profesiju i harmonizuje standarde tako da omogući računovodama i revizorima da pruže usluge visokog kvaliteta u javnom interesu. Najznačajniji organ IFAC-a za profesiju revizije je Odbor za međunarodne standarde revizije i uveravanja (IAASB). Glavni zadatak ovog Odbora je unifikacija revizijske prakse kroz donošenje međunarodnih standarda.

Postupak izrade standarda Kada IAASB proceni da postoji potreba za novim standardom, formira se radna grupa za tu svrhu. Radna grupa proucava odgovarajuce materijale i na osnovu njih pravi nacrt standarda. Kada IAASB odobri nacrt, on se šalje svim organizacijama članicama na uvid radi eventualnih sugestija, kritike i komentara. Na osnovu njih, prvobitni nacrt se revidira. Kada se nacrt odobrti od strane IAASB, on se izdaje kao konacan Medunarodni standard revizije (MSR). Medunarodni standardi revizije izdaju se od 1994. godine.

Obaveznost primene MSR Primena Međunarodnih standarda revizije je obavezna za sve organizacije članice, dok Saopštenja o međunarodnoj praksi revizije predstavljaju pomoć u vršenju revizije i njihova primena nije obavezna. U slučajevima kada se lokalna regulativa razlikuje od MSR, organizacije članice treba da primenjuju MSR.

NEPRAVILNOSTI U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA Odgovornost menadžmenta i revizora Menadžment preduzeća – klijenta revizije je odgovoran za: Ø istinitost i objektivnost finansijskih izveštaja; Ø utvrdivanje računovodstvene politike; Ø održavanje adekvatnog sistema internih kontrola.

Revizor je odgovoran za planiranje i izvođenje revizije na način koji revizoru omogućuje da pruži razumno uveravanje da su finansijski izveštaji oslobođeni od materijalno značajnih nepravilnosti.

Revizor pruža samo razumno uveravanje, a ne apsolutno uveravanje u to da finansijski izveštaji ne sadrže nepravilnosti tj. revizor nije garant ispravnosti finansijskih izveštaja. Razlozi zbog kojih revizor ne može pružiti apsolutno uveravanje su: Ø obim računovodstvene evidencije nameće potrebu za korišćenjem metode uzorkovanja; Ø posao koji revizor obavlja u cilju formiranja mišljenja cesto uključuje prosuđivanje (npr. dovoljnost dokaza); Ø postojanje inherentnih ograničenja sistema internih kontrola klijenta (npr. Troškovi kontrola, tajni dogovori i dr.); Ø najveći deo dokaza ima ubedljiv, a ne definitivan karakter (npr. podaci na prijemnici).

III FINANSIJSKA ANALIZA 1) Komponente finansijskih izveštaja i njihova iskazna moć Shodno odredbama MRS/MSFI 1 komponente finansijskih izveštaja (F.I.) ili bilansa su: a) Bilans stanja (B/S) b) Bilans uspeha (B/U) c) Bilans tokova gotovine (BTG) d) Izveštaj (bilans) o promenama na kapitalu – BPK, i e) Napomene i obelodanjivanja Bilans stanja je komponenta bilansa koja: - pokazuje finansijsku poziciju pravnog lica (ekonomskog entiteta), odnosno stanje njene imovine, obaveza i kapitala; - imovina, obaveze i kapital su tzv. Elementi B/S.

a) Jednačina B/S glasi: A = P, i dalje: A = O + K, na osnovu čega se kapital izračunava po formuli: K = A – O što govori o tome da je kapital onaj elemenat B/S koji se ne dobija neposredno iz računovodstva, već se izračunava - odnosno da predstavlja aktivu (imovinu, sredstva) umanjenu za obaveze. Pri čemu su:A=Aktiva; P=Pasiva; O=Obaveze i K=Kapital Ekonomski posmatrano Kapital predstavlja neto imovinu sastavljača bilansa, koja se uvećava isključivo na baze ostvarene neto dobiti, koja se dobija kao razlika između prihodfa i rashoda. Ukoliko firma ostvari neto gubitak onda se taj gubitak iskazuje u aktivi B/S, i predstavlja odbitnu stavku klapitala koji je iskazan u pasivi B/S. B/S je , u suštini, ona komponenta F.I-ja koja preuzima deo struje troškova (rashoda) i prihoda koji se odnosi na neki od budućih sukcesivnih perioda, dok se na račune B/U sliva deo struje troškova i prihoda koji imaju karakter tekućih rashoda i prihoda, čijim se suprotstavljanjem i dobija finansijski rezultat – neto dobit ili gubitak.

Bilans uspeha (B/U) B/U je komponenta F.I-ja koja pokazuje: - rentabilnost, profitabilnost, zarađivačku sposobnost ili prinosnou snagu firme; - ostvarenje dugoročnog strateškog poslovnog cilja – profitabilnosti odnosno rentabilnosti. Elementi B/U su: (a) prihodi; (b) rashodi; i, (c) finansisjki rezultat – neto dobit ili gubitak. B/U se sastoji iz tri posebna podbilansa: Podbilans poslovnih prihoda i rashoda – koji, po pravilu, treba da ima najveće učešće u ostvarenju ukupnog finansijskog rezultata; Podbilans finansijkih prihoda i rashoda; i Podbialns neposlovnih i vanrednih prihoda i rashoda. B/S i B/U se uvek nalaze u korelativnom odnosu; otuda je prosto nemoguće da se iskaže realan rezultat a da, istovremeno, ne bude realno iskazano i stanje u B/S. Preciznije, svi problemi bilansiranja uglavnom proističu iz problematike alociranja.

c) Bilans tokova gotovine (BTG) BTG je ona komponenta F.I-ja koja pokazuje da li firma ostvaruje kratkoročni (srednjeročni) strateški poslovni cilj – obezbeđenje likvidnosti odnosno solventnosti. (Solventnost je sposobnost firme da na duži rok udovoljava svojim dospelim obavezama; likvidnost predstavlja sadašnju (trenutnu, kratkoročnu) sposobnost izmirenja dospelih obaveza. – S. Kukoleča – Organizaciono-poslov. Leksikon) BTG se, u osnovi, sastoji iz tri posebna segmenta: (1) Tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti; (2) Tokova gotovine iz aktivnosti investiranja; i, (3) tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. Ova komponenta F.I-ja se sastavlja na bazi podataka iz B/S i B/U. Naziva se još i “Izveštaj o tokovima gotovine” i ona je komponenta F.I-ja koja je relativno “nova” – uvedena je pre desetak godina ili nešto više.

d) Izveštaj (bilans) o promenama na kapitalu Ovaj izveštaj iskazuje povećanje ili smanjenje neto imovine firme između dva obračunska perioda, na osnovu principa merenja koje je firma obelodanila u svojim F.I-ma. Izuzev promena koje su rezultat poslovnih događaja sa akcionarima, kao što su transakcije sa kapitalom i dividende, ukupna promena na kapitalu predstavlja, u suštini, ukupne dobitke i gubitke koje je firma kroz svoje aktivnosti ostvarila tokom obračunskog perioda. B/U se, otuda, može posmatrati i tretirati kao osamostaljeni račun kapitala; na tom računu svi prihodi se mogu tretirati kao povećanje, a svi rashodi kao smanjenje kapitala – neto imovine firme.

e) Napomene i obelodanjivanja uz F.I-je Napomene uz F.I-je firme : Prikazuju informacije o osnovama za pripremu F.I-ja i specifične računovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na značajne poslovne promene i događaje; Obelodanjuju informacije koje zahtevaju Međunarodni računovodstveni standardi (MRS), koje nisu prikazane na nekom drugom mestu u F.I-ma; Obezbeđuju dodatne informacije koje nisu prikazane u samim F.I-ma, ali su neophodne radi verne prezentacije poslovanja. Napomene uz F.I-je se prikazuju na sistematski način. Svaka stavka prikazana u samom B/S, B/U ili BTG unakrsno se povezuje (eng. Cross-reference) sa odgovarajućim informacijama u Napomenama.

e) ... Obelodanjivanje uz F.I-je Cilj obelodanjivanja je da se korisnicima F.I-ja omogući bolje razumevanje i pravilnu interpretaciju informacija prikazanih u F.I-ma. Napomena: Za više detalja na temu obelodanjivanja detaljnije pogleati temu 7. iz Okvirnog plana predavanja iz ovog predmeta, koja je naslovljena: “Finansijsko izveštavanje u međunarodnom poslovnom okruženju”. (u okviru prvog bloka tema pod naslovom: “RAČUNOVODSTVO I FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE).

2) Principi (opšta uputstva) za analizu finansijskih izveštaja a) Uporedivost i konzistentnost korišćenih podataka KIS (eng. Keep It Simple) je ključni princip za analizu F.I-ja Obezbeđenje uporedivosti podataka – veoma bitno (npr. U obračuna stope prinosa na kapital za firmu A uzeti dobit pre, a za firmu B dobit posle oporezivanja, i sl.) Podatke o tome uzeti iz Napomena uz F.I-je Osim toga, opšta pravila za uporedivost i konzistentnost se, u osnovi, svode na sledeće: Nikad se ne oslanjati samo na jedan racio broj. Uzeti u uzorak što duži period (veći broj godina) Imati u vidu datum obračunskog perioda. Imati u vidu broj nedelja u godini.

2) Principi (opšta uputstva) za analizu F.I-ja - Nastavak 5) Uzeti u obzir prosečne, srednje ili najveće vrednosti. Istražiti uzroke razlike i značajnih varijacija Koristiti crteže i grafikone Tehnika prikaza istih veličina (veća ili manja polja) Nikada se ne oslanjati na tuđe analize (do it yourself- D.I.Y) b) Pravilo iskazivanja u procentima umesto apsolutnih iznosa c) Indeksni brojevi – omogućavaju uočavanje trendova

FINANSIJSKA ANALIZA 􀂃 Glavni cilj je prikazati kako investitori biraju računovodstvene informacije relevantne za donošenje odluka.

Nakon studiranja ove teme trebalo bi da smo u stanju bližeg poznavanja  Neto dobiti kompanije u odnosu na prihod od prodaje, imovinu i deoničarsku glavnicu.  Izvora finansijskih informacija o preduzeću.  Dinarskih i procentnih promena, trenda u procentima, komponenti u procentima i pokazatelja.  “Kvaliteta" zarada, imovine i radnog (obrtnog) kapitala preduzeća - kompanije.  Analize finansijskih izveštaja sa stanovišta redovnih akcionara, kreditora i ostalih.  Izračunavanja pokazatelja koji se koriste u analizi finansijskih izveštaja i objasnjenja značenja svakog.

Informacije iz finansijskih izveštaja 􀂃 Finansijski izveštaji služe preduzeću kao kontrolna ploča s mernim instrumentima. Oni izveštavaju o radu menadžera, potvrđuju njihove uspehe i neuspehe i upozoravaju na probleme. Tumačenje informacija koje daje složena kontrolna ploča zahteva poznavanje instrumenata i njihova prilagođavanje kako bi se razumeli dobijeni podaci.

Finansijski pokazatelji 􀂃 Potrebno je razumeti unutrašnja zbivanja u računovodstvenom sistemu i značenje različitih finansijskih pokazatelja kako bi interpretirali podatke koji se pojavljuju u finansijskim izveštajima. Čitaocu s računovodstvenim znanjem, skup finansijskih izveštaja veoma mnogo govori o poslovanju preduzeća.

􀂃 Finansijsko poslovanje preduzeća može biti interesantno raznim grupama interesenata kao što su: menadžment, kreditori, investitori, potencijalni poslovni partneri, političari, predstavnici sindikata i vladine agencije. Svaka od ovih grupa ima svoje potrebe, i s obzirom na njih daju akcenat na određene aspekte finansijske slike kompanije.

Kakvo je vaše mišljenje o veličini korporacijskih profita? 􀂃 Kao student koji je završio (ili gotovo završio) program upravljačkog računovodstva, imate puno bolje razumevanje profita preduzeća od ljudi koji nisu nikada učili računovodstvo. Visina zarada velikih korporacija kontraverzno je pitanje, omiljena tema mnogih političkih govora, koktel partija i mnogih sedeljki.

Mnoge informacije koje se dobiju iz ovakvih izvora više su emotivne nego racionalne, više su plod mašte nego činjenica. Ispitivanja javnog mnenja pokazuju da ljudi vjeruju da prosečna proizvodna kompanija ima dobit nakon poreza u visini od 30% od prihoda od prodaje, dok činjenice posljednjih godina govore da ta dobit iznosi oko 5% od prihoda od prodaje.

􀂃 General Motors je u svom godišnjem izveštaju pre nekoliko godina iskazao neto dobit od 321. miliona $. Ova dobit može da se smatra visokom, međutim to je samo 0,5% prihoda od prodaje GM-a. Prema tome u svakom dolaru prihoda, samo je - centa dobiti za GM. Na automobilu od 10,000$, dobit je 50$. Zapravo, zarada od 321. miliona dolara godišnje nije neki rezultat za korporaciju veličine General Motorsa. Ipak, ubrzo nakon toga, GM je objavio nove informacije o prihodu od prodaje i zaradama. Neto dobit je bila 4.5 milijardi dolara što je predstavljalo oko 5 centi na na svaki dolar prihoda od prodaje. Na automobilu od 10,000$ dobit je bila 550$.

􀂃 Dublje znanje računovodstva ne daje vam mogućnost da kažete kolike bi korporacijske zarade trebale da budu, međutim, računovodstveno znanje omogućuje vam čitanje revidiranih finansijskih izveštaja koji govore kolike jesu korporacijske zarade. Osim toga, svesni ste da su informacije iz objavljenih finansijskih izveštaja korporacija revidirale revizorske firme.

􀂃 Ne ostvaruju sve vodeće korporacije dobit svake godine 􀂃 Ne ostvaruju sve vodeće korporacije dobit svake godine. U periodu od deset godina, od 1981. do 1990., svake godine Pan American Airways iskazivala je neto gubitak. Krajem 1991., Pan Am-američka "najbolja" vazdušna kompanija — prestala je s poslovanjem. Za mnoge američke korporacije 1991. bila je loša godina. Svaki od "Velike trojke" američkih proizvođača automobila iskazao je velike gubitke. Čak je i IBM imao neto gubitak — prvi u osamdesetogodišnjoj istoriji kompanije.

 Naftne su kompanije kritikovane zbog takozvanih viškova profita, pa pogledajmo stoga profite Exxona, najveće svetske naftne kompanije. Nedavni godišnji izveštaj Exxona (reviziju obavila Price Waterhouse) prikazuje da su profiti iznosili nešto više od 3.5 milijarde $. Na prvi pogled ova brojka izgleda ogromna — međutim pogledajmo dalje. Ukupan prihod Exxona iznosio je više od 95 milijardi $, pa prema tome neto dobit iznosi manje od 4% od prihoda. Sa druge strane, porezi na dobit, trošarine, ostali porezi koštali su Exxon" više od 27 milijardi $, ili oko 7%- profita kompanije. Prema tome porezi imaju mnogo veći udeo u galonu nafte nego što ima dobit naftne kompanije.

Finansijska analiza 􀂃 Postoji mnogo načina procene adekvatnosti dobiti preduzeća i korporacija. Bez sumnje, zarade bi trebalo upoređivati sa ukupnom imovinom, investiranim kapitalom kao i sa prihodom od prodaje. U ovom delu razmotrićemo brojne načine procene profita i solventnosti preduzeća i korporacija.

 Mnogi finansijski analitičari proučavaju finansijski položaj i buduće izglede javnih korporacija i prodaju svoje analize, zaključke, te preporuke o ulaganjima. Svako se može pretplatiti na savetodavne usluge o ulaganju.  Bankari i glavni kreditori često dobijaju detaljne informacije od zajmoprimaca kao uslov za davanje zajma. Dobavljači i ostali trgovinski kreditori mogu od agencija za kreditni rejting dobiti finansijske informacije o gotovo svakom preduzeću. Centri za bonitet predstavljaju dragocen izvor informacija o finansijskom položaju preduzeća.

Komparativni finansijski izveštaj 􀂃 Značajne promene finansijskih podataka lako se mogu videti kad su iznosi iz finansijskih izveštaja za dve ili više godina prikazani jedni pored drugih u stupcima. Takav se izveštaj naziva komparativni finansijski izveštaj. 􀂃 Vrednosti iz najbliže godine obično se nalaze u levoj koloni. Bilans i izveštaj o dobiti često se pripremaju u obliku komparativnih izveštaja.

POJAM FINANSIJSKE SITUACIJE SITUACIJA – stanje nečega u određeno trenutku FIANSIJAKA situacija je dobra ako ima dovoljno sredstava za izvršenje postavljenog zadatka, ako postoje skladni odnosi između osnovnih i obrtnih sredstava u celini, ako nisu poremećeni normalni odnosi između konstitutivnih elemenata ako su rokovi potraživanja kraći, sopstveni izvori jači od pozajmljenih (tuđih),ako su rokovi vraćanja pozajmljenih sredstava duži, ako je kamata manja, u obrnutom slučaju je loša.

INICIJALNA FINANSIJSKA SITUACIJA (KONSTITUCIONA) Na samom početku poslovanja je inicijalna (kostitucionalna) finansijska situacija Potrebno je utvrditi normalnu veličinu i pravilnu strukturu osnovnih sredstava (vrsta oruđa za rad, građ.objekata, zemljišta idr.),i ukupnost obrtnih sredstava potrebnih za obezbeđenje izvršenja zadatka (nabavka materijala) ... adekvatni izvori sredstava obzbeđuju se iz dugoročnih izvora, a iz srednjoročnih i kratkoročnih mogu se finansirati sezonske potrebe. Intervali između nabavke i prodaje predstavlja vreme period od čije dužine zavisi veličina obr. Srdstava Mora postojati optimalno harmonična usklađenost između likvidnosti aktive i ročnosti pasive.

BILANS – KAO FORMALNI IZRAZ FINANSIJSKE SITUACIJE Bilans je formalni izraz finansijske situacije Finansijska situacija ima kvalitativni i kvantitativni aspekt kvalitativni aspekt bilansnog izražavanja fiansijske situacije, je rasčlanjavanje aktive i pasive, jasan uvid u finansijsku situaciju kvantitativan aspekt je procenjivanje pojedinih bilansnih pozicija (realnost procene zaliha, otpis OS, otpis nenaplaćenih potraživanja i ostalih obaveza), uzimanje u obzir efekata inflacije Vremenski interval između dva uzastopna bilansa je godina dana (do stanja se dolazi kroz povećanja i smanjenja na bilansnim pozicijama (kontima) u vremenskom intervalu

KONCEPTI BILANSNE ŠEME koliko je angažovano ukupno sredstava u poslovnim aktivnostima odnosne firme koji je iznos angažovan u obrtna sredstva koji je iznos angažovan u osnovna sredstva koliki je izgubljenih sredstava (gubitak) koliko iznose kreditini izvori ObS koliko iznose kreditni izvori OS koliko iznose sopstveni izvori obs i os da li je stepen likvidnosti postojećih delova aktive usklađen sa stepenom dospelosti pojedinih delova pasive da li postoji vrednosna – tehnička usklađenost između celine obrtnih i celine osnovnih sredstava da lipostoje proporconalni odnosi unutar celine obs i unutar celine os ANALIZA BILANSNE SLIKE: statička i dinamička.

Metodologija prikazivanja finansijske situacije Šema bilansa poslovnih sredstava ima momente: bilans se sastavlja na dan 31.12. tg, osnov za unošenje podataka u šemu predstavlja zvanični godišnji bilans stanja kao sastavni deo završnog računa, koji se sastavlja iz zaključnog lista pozicije se iskazuju (unose) u hiljada dinara učešće pojedinih pozicija u ukupnom zbiru bilansa izračunava se i u procentima prilikom unosa pozicija u bilans imati u vidu momenat zajedničkog iskazivanja pozicija srodne likvidnosti odnosno ročnosti

Pozicije mogu se pojaviti četiri slučaja: - da nema ni potraživanja ni obaveza, - da ima samo potraživanje, - da ima samo obaveze - da ima i potraživanja i obaveza (najčešći slučaj) Iskazivanje kredita dobijenih u inostranstvu, od banaka, i drugih organizacija u aktivi se iskazuju dospeli potrošački krediti, dospela potraživanja iz internih obračuna i dospela potraživanja iz plasmana treba izvršiti podvajanje dospelih kredita na poziciji potencijalni gubitak treba iskazati delove pozicija aktive koje predstavljaju skriveni gubitak Potrebo je uporediti iznose neposlovne aktive i pasive

OCENA FINANSIJSKE SITUACIJE a) Podaci bilansa stanja - finansijski položaj - struktura izvora finansiranja sa gledišta likvidnosti - koeficijent obrta obrtnih sredstava - gledište rentabilnosti b) Podaci bilansa uspeha - iskazuju sve negativne i pozitivne komponente finansijskog rezultata,ostvarene u datom obračunskom periodu - koeficijent obrta sredstava - koeficijent cirkulacije ukupnih ibrtnih sredtava stopa rentabiliteta c) Ostali podaci i momenti relevantni pri oceni finansijske situacije - stopa vrednosno-tehničke usklađenosti između celine obrtnih i celine osnovnih sredstava - stepen harmoničnosti odnosa između celine osnovnih i celine obrtnih sredstava, kao i njihovih sastavnih elemenata

STATISTIČKO I DINAMIČKO ISPITIVANJE kao predpostavka za ocenu finansijske stabilnosti Statičko – zasniva se samo na momentalnoj fotografiji finansijske situacije na bilansnoj slici Dinamičko – upoređivanje i utvrđivanje razlika između više sukcesivnih bilansa (koriste se bazni i lančani indeksi)

PRIKAZIVANJE, SAGLEDAVANJE I OCENA FINANSIJSKE SITUACIJE ŠIRIH EKONOMSKIH CELINA kada sva preduzeća dostave bilanse poslovnih sredstava, na jednostavan način dolazimo do strukture finansijskih sredstava po grupacijama, granama i oblastima ako bi prikazali bilanse i doveli do izražaja inflatorne efekte imali bi uticaj inflacije na pojedine grane ili oblasti privrede

REPERKUCIJE INFLACIJE NA BILANS kao izraz finansijske stabilnosti u bilansu stanja koriguju (revalorizuju) se samo tzv. nematerijalne pozicije (realna imovina u aktivi i sopstveni izvori u pasivi), dok se ostale monetarne pozicije (gotovina potraživanja i obaveze) iskazane na dan bilansiranja predmet revalorizacije su i rashodi kao komponente bilansa uspeha (na pr. amortizacija) na dan realizacije, na dan nabavke, i bilansiranja

Metode revalorizacije Poseban problem u vezi sa transformacijom u današnje dinare leži u postojanju različitih indeksa (na primer, postoje: indeks opšte kupovne moći, indeks troškova života, indeks cena sirovina i dr.). Ilustracija revalorizacije (na uprošćenom primeru str,104) sastavljanje korigovanog bilansa, odnosno revalorizacije odgovarajućih bilansnih pozicija, nije tako složena Na osnovu nabavnih cena dotičnih realiteta na nad sastavljanja bilansa Monetarni gubici i dobici u prvom redu zavise od baze naplate potraživanja, brzog pretvaranja naplaćene i druge gotovine u realitete i odgovarajućeg prilagođavanja sopstvenih prodajnih cena stepen obezvređivanja dinara- kumulativni finansijski rezultat.

Planiranje finansijske situacije i njenih elemenata Na osnovu pretpostavki o visini ulaganja, načinu i uslovima finansiranja, ekonomskim efektima, sastavljaju se bilans kao formalni izraz projektovane finansijske situacije Prilikom sastavljanja potrebno je imati u vidu: stvarnu finansijsku situaciju u momentu planiranja kretanja koja se planiraju u određenom vremenskom periodu, kad se stanju pojedinih pozicija dodaju sva povećanja, oduzmu sva smanjenja planirana za taj period dobiće se njihovo planirano stanje (projektovano)

PLANIRANJE NETO OBRTNIH SREDSTAVA Neto obrtna sredstva predstavljaju računsku razliku između tekuće aktive (obrtna sredstva prvog stepena raspoloživosti) i tekuće pasive (dospeli i kratkoročni krediti) celishodno je vršiti planiranje odgovarajućih kretanja – tokova, koji direktno utiču na visinu i strukturu neto obrtnog fonda, odnosno neto obrtnih sredstava

Komponenta priliva predstavlja sva kretanja koja utiču na povećanju neto obrtnih sredstava prilivi iz obrtnih sredstava drugog i trećeg stepena raspoloživosti svi prilivi iz celine 3, osnovna sredstva (amortizacija os, njihova prodaja, eventualno vraćanje izdvojenih nov. sredstava po bilo kom osnovu na žiro račun naknada gubitka putem bezpovratne dotacije povećanje odgovarajućih oblika aktive po osnovu ostvarenog pozitivnog finansijskog rezultata Povećanjem odnosnih oblika aktive putem novih dugoročnih, pa čak i srednjeročnih kredita za obrtna sredstva Komponenta odliva predstavlja sva kretanja koja utiču na smanjenje neto obrtnih sredstava, a to su:

Komponenta odliva neto obrtnih sredstava predstavljaju sva ona kretanja koja na bilo koji način dovode do smanjenja neto obrtnih sredstava seljenje obrtnih sredstava iz prvog u drugi i treći stepen (dubiozna potraživanja, ulaganja u odgovarajuće plasmane) osnovna sredstva (nabavka osnovnih sredstava iz prvog stepena) definitivno ispadanje obrtnih sredstava prvog stepena (gubitak) isplata dela pozitivnog rezultata članovima radnog kolektiva isplata dugoročnih kredita iz obrtnih sredstava iz prvog stepena

PLANIRANJE LIKVIDNOSTI je planiranje novčanih tokova pri planiranju likvidnosti polazi se od osnova u prilivu i odlivu neto obrtnih sredstava koji se odnose na efektivna povećanja odnosno efektivna smanjenja gotovine Da liće količina novčanih sredstava biti dovoljna za isplatu dospelih kratkoročnih obaveza

ZNAČAJ TAČNOG I POTPUNOG SAGLEDAVANJA FINANSIJSKE SITUACIJE Održavanje finansijske ravnoteže je pretpostavka koja obezbeđuje životnu sposobnost preduzeća na dugi rok Dva zahteva u osnovi finansijske ravnoteže: zahtev za što je moguće većom tj. maksimalnom rentabilnosti (primaran zahtev) Zahtev za optimalnom likvidnošću (dolazi sa tržišta) Finansijska ravnoteža predstavlja centralni zadatak funkcije upravlja finansijama Finansijska ravnoteža ima dva područja, a to su: strukturalna – organizacionog karaktera (pribavljanje i ulaganje dugoročno vezanog kapitala /tuđeg ili svog) dinamičko – dispozicijsko područje (pribavljanje i ulaganje kratkoročnog kapitala)

DETERMINANTE FINANSIJSKE SITUACIJE Utvrđivanje i ocena finansijske situacije je uslovljeno nizom eksternih i internih faktora. Faktori koji utiču na finansijsku situaciju: 1. Bonitet inicijalne finansijske konstitucije Konstituciona finansijska situacija je ona koju preduzeće ima na početku svog poslovanja. Ako je inicijalna loša konstituciona će opteretiti sve ostale 2. poslovna aktivnost – adekvatno obavljeni poslovi u vezi nabavke i prodaje, uzimanja kredita, prilagođavanja prodajnih cena, obezvređivanja novčane jedinice na odgovarajući način menjaju u kreiranju finansijske situacije

DETERMINANTE FINANSIJSKE SITUACIJE - nastavak 3. Brzina obrta sredstava – predstavlja dinamički proces kružnog kretanja tj. transformacije različitih oblika poslovnih sredstava u procesu reprodukcije Ubrzanjem obrta sredstava, postiže povoljniji ekonomski efekat, a ogleda se u sledećem: apsolutnom ili relativnom smanjenju troškova angažovanih sredstava, povećanju dobitka i akomulacije, stvaranju uslova za uspostavljanje povoljnije strukture izvora sredstava, povoljniji uslovi za obezbeđenje trajnije likvidnosti 4. Konjuktura – Svi vidovi potrošnje moraju se držati pod kontrolom, odnosno u određenim granicama Vidovi potrošnje: investiciona, opšta, zajednička, proizvodna i lična.

DETERMINANTE FINANSIJSKE SITUACIJE - nastavak 5.Privredni sistem i mere ekonomske politike Realizuje se putem ekonomske politike i njenih mera čije dejstvo na FS može da ima usmeravajući ili ograničavajući karakter (carinski i devizni režim, kreditno-monetarna politika, politika usmeravanja cena, investicija). 6. Inflatorna kretanja – pozicije bilansa - potrebno je proučavati njihovu nabavnu vrednost, izraziti u novčanim jedinicama današnje kupovne moći, odnosno izjednačavanjem kupovne moći svih novčanih jedinica, ostvaruje se paritet

EVOLUCIJA SHVATANJA FINANSIJSKOG POLOŽAJA - sadrži 1.Tradicionalno shvatanje finansijskog položaja 1.1. Vertikalna pravila finansiranja-uslov sigurnosti 1.2. Horizontalna pravila finansitanja-uslov likvidnsti 1.3. Ostala pravila finansiranja 2. Savremeno shvatanje finansijske situacije 2.1. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva 2.2. Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva

EVOLUCIJA SHVATANJA FINANSIJSKOG POLOŽAJA - OBRAZLOŽENJE Rentabilnost, odnosno zarađivačka sposobnos dužnika predstavlja najveću sigurnost za kreditora. Potreba prilagođavanja načina finansiranja individualnim prilikama preduzeća u skladu sa principima sigurnosti, likvidnosti i rentabilnosti. Finansijski položaj preduzeća je princip zaštite poverilaca od rizika gubitka sredstava Pravila finsiranja mogu se svrstati u dve grupe: - odnos između sopstvenog i pozajmljenog kapitala (Ver.pr) (dugovi ne treba da budu veći od sopstvenog kapitala) - odnosi koji postoje između pojedinih segmenata, odnosno delova imovine i kapitala, s ciljem obezbeđenja likvidnosti. Da li je vreme vezivanja sredstava, usklađeno sa ročnošću kapitala u datoj strukturi (Horizontalna pravila)

INFORMACIONA PODLOGA ZA ANALIZU FINANSIJSKE SITUACIJE Finansijski izveštaj sadrži: bilans stanja,bilans uspeha i bilans novčanih tokova BS – predstavlja finansijski izveštaj za utvrđivanje imovinske situacije i finansijskog položaja preduzeća BU – (račun dobitka ili gubitka) je finansijski izveštaj koji služi analizi procesa stvaranja bogatstva od strane preduzeća i sučeljavanju realizovane proizvodnje i odnosne potrošnje,dopunjeno rezultatima vanrednih operacija iz kojih proizilazi finansijski rezultat.

ZNAČAJ I ANALITIČKA VREDNOST RACIO BROJEVA Racio brojevi predstavljaju odnose između dve uzročno vezane ekonomske velišine, izražene bilo u obliku kolišnika, bilo u obliku procenta, relevantne za ocenu finansijskog položaja u pogledu sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosti i upravljanja obrtnim sredstvima 1. Racio brojevi sigurnosti:vertikalna pravila finansiranja, čime je omogućeno sagledavanje stepena finansijske sigurnosti, nezavisnosti i dugoročne stabilnosti;

ZNAČAJ I ANALITIČKA VREDNOST RACIO BROJEVA 2. Racio brojevi likvidnosti (horizontalna pravila – pokazatelj stanja opštih uslova za održavanje likvidnosti); 3. Racio brojevi rentabilnosti – stopa prinosa na ukupna sredstva i stope prinosa na sopstvena sredstva.

POJAM I CILJEVI IZVEŠTAVANJA Model divizionalnog organizacionog strukturiranja preduzeća poznaje investicione (imovinske) i profitne (dobitne) centre Dobitni ili profitni centri predstavljaju relativne samostalne organizacione segmente preduzeća na čije su menadžere preneta ovlašćenja i odgovornosti ne samo za proizvodnju određenih proizvoda po minimalnim troškovima, ili prodaju određene količine proizvoda već pre svega odgovornost za ostvarivanje iznosa nekog dobitka. Uslovi: Moraju imati dovoljnu kritičnu masu direktnih prihoda i rashoda, da bi kontrola putem ostvarenog rezultata imala smisla Menadžeri treba da imaju dovoljno slobode da odlučuju o elementima koji uslovljavaju prihode, rashode i rezultat.

POJAM I CILJEVI IZVEŠTAVANJA - nastavak Mora postojati slobodan izbor izvora snabdevanja i sopstveno tržište Odnosi moraju biti jasno definisani Spremnost uslova preduzeća da kontrolu decentralizovanih jedinica vrši na osnovu ostvarenog dobitka ili gubitka Računovodstveno izveštavanje po profitnim centrima u funkciji obračuna rezultata, informacione, metodološke podrške plansko-kontrolnimm aktivnostima i pojedinačnom poslovnom odlučivanju, kao i funkciji izgradnje efikasnog motivacionog sistema.

KONCEPT REZULTATA DOBITNIH SREDSTAVA Glavno izveštajno sredstvo - bilans uspeha Računovodstvo treba da emituje izveštaje koji sadrže informacije o ostvarenim rezultatima, i uticaj menadžera na te rezultate Potreba za slojevitim pokrićem troškova, u prvom redu varijabilnih i fiksnih, pri čemu se mora voditi računa i o njihovoj kontralabilnosti, upućuje na kontribucioni pristup u izgradnji internih bilansa uspeha. - kontrabucioni (marginalni) rezultat

Hvala na pažnji!