ANTITELA- IMUNOGLOBULINI

Παρουσίαση με θέμα: "ANTITELA- IMUNOGLOBULINI"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 ANTITELA- IMUNOGLOBULINI
SPECIFIČAN IMUNOLOŠKI ODGOVOR

2 OSOBINE AT: Čine 20% ukupnih proteina plazme
Elektroforezom proteina seruma-gama globulinska frakcija Nalaze se i u ekstravaskularnim tečnostima, u egzokrinim sekretima i na B limfocitima

3 Hemijski sastav AT su glikoproteini Sadrže: 82-96% polipeptida
4-18% ugljenih hidrata

4 Osnovna svojstva i funkcije antitela
Antitela = Imunoglobulini (gamaglobulini) Univerzalne skraćenice Antitelo - Ab (u srpskom At) Imunoglobulin – Ig Antigen - Ag

5 Uloga antitela Vezuju komplement
Dovode do oslobađanja histamina i drugih vazoaktivnih amina iz mastocita i bazofila Na površini B limfocita:specifično prepoznaju Ag

6 GRAĐA ANTITELA Osnovna jedinica svakog AT- MONOMER
Sastoji se od: četiri polipeptidna lanca koja su međusobno povezana disulfidnim vezama (S-S) Redukcijom (S-S) u sulfhidrilne (-SH) delovanjem merkaptoetanolom u jakom rastvoru uree monomer se raspada na: dva identična laka lanca (L)-RMM i na dva identična teška lanca (H)-RMM

7

8 Gradja lakih i teških lanaca u monomeru
Teški lanci (H) imaju oko 440 aminokiselina Laki lanci (L) imaju oko 220 aminokiselina Laki i teški lanci su polipeptidni lanci Jedan kraj L i H lanaca ima aminokiseline sa slobodnom amino grupom-N terminalna aminokiselina, tj. N- terminalni kraj monomera Drugi kraj lanaca ima aminokiseline sa slobodnom karboksilnom grupom-C terminalna aminokiselina,tj.-C-terminalni kraj monomera

9 Teški lanci u monomeru Oba teška lanca u jednom monomeru su identična
Nazivaju se: Gama, Mi, Alfa, Delta, i Epsilon Razlikuju se po strukturi svojih konstantnih regiona (otkriveno serološki i hemijskim metodama)

10 Laki lanci u monomeru U jednom monomeru laki lanci (L) su identični
dva kapa i dva lambda laka lanca Kapa lanaca ima %, a lambda lanaca 30-40% -2:1 Laki lanci se razlikuju po strukturi svojih konstantnih regiona

11 Kakvi su polipeptidni lanci u jednom momomeru AT?
Polipeptidni lanci su identični Polipeptidni lanci različitih monomera AT razlikuju se po redosledu aminokiselina i po antigenskim osobinama

12 Delovanje papaina na IgG monomer
U jednom monomeru po dva polipeptidna lanca su identična Porter god. Monomer se cepa na tri identična fragmenta: 2 identična Fab fragmenta-prema N terminalnom karju 1 Fc fragment-prema C terminalnom kraju

13 Građa imunoglobulina

14 komponentama imunskog sistema (uklanjanje Ag)
Fab Fab Prepoznavanje Ag Saradnja sa drugim komponentama imunskog sistema (uklanjanje Ag) Fc

15 IMUNOLOŠKA SPECIFICNOST AT
Imunološku specifičnost određuju: Varujabilni deo lakog lanca-prema N terminalnom karaju i varijabilni deo teškog lanca-prema N terminalnom kraju

16 Disulfidna veza između lanaca
Cistein omogućava disulfidnu vezu između lakih i teških lanaca U kapa lancu cistein je C terminalna aminokiselina U lambda lancu je serin , a predposlednja je cistein

17 GRADJA Fab FRAGMENTA U jednom monomeru Fab fragment se sastoji : od jednog celog lakog lanca i dela teškog lanca koji se u Fab fragmentu naziva Fd fragment

18 Fc fragment monomera Predstavlja konstantni region imunoglobulina
od njega zavisi: Prolazak AT kroz placentu Sekretorna funkcija AT Sposobnost vezivanja komplementa Vezivanje AT za membranu mastocita i bazofilnih leukocita i drugih ćelija U njemu se nalazi ugljenohidratni deo-važan u sekreciji AT iz plazma ćelija I u vezivanju za površinu raznih ćelija

19 ″Zglob″ ili ″šarka″ na monomeru
Pri vezivanju sa Ag područje koje se naziva″ zglob″ ili ″šarka″ donekle se otvara, da bi se uspostavila bolja veza sa Ag Na tom mestu nalazi se veliki broj prolinskih ostataka Prolin sprečava da polipeptidni lanac dobije konfiguraciju heliksa

20 Prostorni izgled polipeptidnih lanaca u monomeru
Polipeptidni lanci nisu u vidu linearnog niza aminokiselina Unutarlančanim disulfidnim vezama predstavljeni su u globularne regione tj. Domene

21 Struktura imunoglobulina

22 λ α (α1 α2) γ (γ1 γ2 γ3 γ4) IgG(1,2,3,4) δ IgD ε IgE µ IgM VH VH VL VL
CDR1 CDR2 CDR3 VL CDR1 CDR2 CDR3 κ λ α (α1 α2) CL CL Klasa (izotip) IgA(1,2) γ (γ1 γ2 γ3 γ4) IgG(1,2,3,4) δ IgD V (varijabilni) region VL i VH CH CH C (konstantni) region CL i CH ε IgE IgM

23 Domeni teškog lanca Označavaju se kao:
varijabilni domen teškog lanca- VH Konstantni domeni teškog lanca- CH1, CH2, CH3, CH4 CH1-CH3 imaju: IgG, IgD, IgA CH1-CH4 imaju IgM i IgE

24 Domeni lakog lanca Varijablni VL Konstantni CL
Sadrže od 100 do 110 aminokiselina

25 Delovanje pepsina na IgG
dobija se: jedan " F (ab) 2 "molekul I mali peptidi "F(ab) 2 "molekul sadrži: 2 Fab fragmenta i region –″zgloba ili šarke″, sa očuvanim disulfidnim vezama između teških lanaca

26 KLASE IMUNOGLOBULINA 5 KLASA: IgG, IgM,IgA, IgE, IgD
Klase su definisane antigenskim razlikama u konstantnom regionu teških lanaca IgG i IgA imaju podklase- na osnovu malih razlika u konstantnom delu teških lanaca

27 Izotipovi antitela Antigenske razlike, tj razlike u teškim lancima koje određuju klase i podklase AT, kao i različit tip i podtip lakog lanca (postoji više podtipova lambda lanaca, dok za kapa nije karakteristično) određuju izotipove AT.

28 Idiotipovi Varijabilini domen AT kojim se on vezuje za antigensku determinatu- po njemu se AT razlikuje od ostalih varijabilnih domena ostalih AT To su paratopi

29 Podela AT na klase Na osnovu: strukturnih razlika Antigenskih razlika
Razlika u RMM Koeficijentu sedimentacije (S) Razlika u naboju Sadržaju ugljenih hidrata Razlika u biološkim svojstvima

30 Antitela (podela) (uklanjanje Ag) Četiri klase IgM i IgD IgM IgG IgA
Membranska (prepoznavanje Ag i pokretanje HIO) Pet klasa IgM i IgD (na naivnim B) IgG, IgA i IgE (na memorijskim B) Svi monomeri Sekretovana (uklanjanje Ag) Četiri klase IgM IgG IgA IgE sIgA – dimer IgM – pentamer

31 AVIDNOST JAČINA VEZE IZMEĐU Ag i AT

32 IgG ANTITELA Čine 75-80% ukupnih serumskih imunoglobulina,
Ima ih i ekstravaskularno Upravljena su protiv bakterija, virusa i drugih uzročnika, kao i protiv njihovih toksina Javljaju se samo u monomernom obliku Nazivaju se kasna AT- u primarnoj imunološkoj reakciji javljaju se posle IgM AT Nosioci su humoralnog imuniteta posle preležane bolesti ili vakcinacije

33 OSOBINE IgG ANTITELA Prolaze kroz placentu (prirodni pasivni iminitet)
IgG2 podklasa najsporije prolazi kroz placentu Stvaraju se u trećem mesecu života (posnatalno) Fiksiraju komplement: specifično mesto vezivanja u CH2 domenu teškog lanca Podklasa IgG4 aktivira komplement alternativnim putem Makrofagi poseduju receptore za vezivanje Fc fragmenta IgG1 i IgG3 u CH3 domenu

34 IgM ANTITELA Čine 5-10% ukupnih antitela u serumu
Nalaze se u obliku pentamera-pet monomera povezanih J lancem Najavidnija AT Rana AT-u primarnoj imunološkoj reakciji Norm izo AT protiv Ag na eritrocitima čoveka

35 Osobine IgM antitela Ne prolaze kroz placentu
Prva AT koja se mogu stvarati u toku razvoja jedinke Kod intrauterine infekcije ploda, mogu se dokazati u trećem trimestru trudnoće Posnatalno prisustvo IgM AT-pokazatelj intrauterine infekcije

36 IgM-pentamer

37 Ostale osobine IgM antitela
U monomernom obliku nalazie se na površini B-limfocita Najbolje fiksiraju komplement- klasičnim putem IgM AT su: ABO hemaglutinini, Heterofilni hladni aglutinini, Tifusni O-aglutinini Reumatoidni faktor

38 IgA antitela-serumska
Čine 10-20% ukupnih serumskih imunoglobulina, ne prolaze kroz placentu U serumu su monomeri i imaju manji odbrambeni značaj od IgM i IgG AT Ne fiksiraju komplement klasičnim- već alternativnim putem- od C3 komponente To su facilitirajuća AT- vezivanjem za strane Ag na ćeliji- sprečavaju njihovu destrukciju (citotoksičnim T limfocitima ubicama), kao i lizu posredovanu komplementom Postoje dve podklase :IgA1 i IgA2

39 Sekretorna antitela IgA klase
Najčešće su dimeri ili trimeri Sadrže J-lanac i sekretornu komponentu ili transportni deo-stvara glandularni epitel-olakšava transport IgA AT u sekrete IgA ATstvaraju plazma ćelije koje se nalaze u subepitelijalnom sloju mukoznih žlezda i membrana J (joing) lanac nastaje u sekretornim ćelijama sluzokože- vezuje dimer ili trimer IgA AT

40 Sekretorni IgA

41 Ostale osobine sekretornih IgA AT
Ne vezuju komplement Čine primarnu odbranu organizma i predstavljaju barijeru kod lokalnih infekcija Pored vezivanja za unete Ag sprečavaju prodor stranih supstanca dublje u organizam domaćina- tj. generalizaciju infekcije

42 IgD antitela U serumu ih ima u tragovima To su monomeri
Čini imunoglobulinske molekule na površini B limfocita Značajan u diferencijaciji B limfocita IgD AT pokazalo je izvesnu aktivnost prema insulinu kao Ag, penicilinu, nuklearnom Ag

43 Receptori za Ag na B limfocitu

44 IgE antitela Imaju značajnu ulogu u rekacijama preosetljivosti ranog tipa-reagini U ovim rekacijama ne vezuju se direktno za Ag-alergen koji je izazvao preosetljivost Vezuju se za sopstvene ćelije- mastocite i bazofilne ćelije To su homocitotropna AT

45 Ostale osobine IgE antitela
IgE AT se vezuju za mastocite i bazofilne ćelije Fc fragmentom Pri ponovnom unosu alergena reguju sa slobodnim Fab fragmentima Vezivanjem za bar dva Fab fragneta susednih IgE AT –degranulacija ćelija-oslobađaju se vazoaktivni amini To su monomeri Mogu se naći i u sekretima sluzokoža

46 Funkcije sekretovanih imunoglobulina
vezane za Fab: Neutralizacija antigena vezane za Fc: Aktivacija komplementa (IgG, IgM) Opsonizacija (IgG) Ćelijska citotoksičnost zavisna od antitela (IgG) Odbrana od helminata i preosetljivost I tipa (IgE) na posebnim anatomskom mestima: Mukozna imunost (IgA) Neonatalna imunost (IgG, sIgA) 46 46

47 Funkcije sekretovanih antitela Sve klase
(IgG, IgA) IgG I IgM, IgG IgA Mukozna imunost IgG,I IgA Neonatalna imunost

48 Najvažnije osobine sekretovanih antitela
Koncentracija u serumu (mg/ml) 1,5 Značaj u odbrani od patogena Najznačajnije At u prvim danima infekcije Sekretovani oblik Afinitet Nizak IgM (prvo se sekretuje) IgG Viši 13,5 (duži poluživot) Najznačajnije At u cirkulaciji i tkivima (najviše efektorskih funkcija) IgA IgE Viši 3,5 (na mukozama) 0,05 (na mastocitima) Najznačajnije At na mukozama i u sekretima Specijalizovano At za odbranu od parazita (alergije)

49 Primarni i sekundarni humoralni odgovor
Prvi susret sa patogenom IgM, IgG Ponovni susret sa patogenom IgG Više IgG eventualno IgM eventualno IgA i IgE I Količinaantitelauserumu IgM Vreme (nedelje)