Preparati za zaštitu od sunčevog zračenja.

Παρουσίαση με θέμα: "Preparati za zaštitu od sunčevog zračenja."— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Preparati za zaštitu od sunčevog zračenja

2 Sunčeva svetlost i zraci
Sunčeva svetlost predstavlja elektromagnetne talase različitih talasnih dužina. Do površine Zemlje dospevaju svetlosni zraci zastupljeni u razmerama: infracrveni zraci IR (>760nm) – 60% vidljiva svetlost ( nm) – 35% ultravioletni zraci UV ( nm) – 3% ostali zraci – 2% Sa kozmetičkog aspekta najinteresantnije je područje od nm.

3 Prekomerno izlaganje kože suncu, tačnije UV zračenju, može da dovede do prevremenog starenja kože, foto alergija i, u izvesnim slučajevima, do pojava malignih melanoma i drugih tipova kancera kože. Celokupno UV zračenje (UVA+UVB+UVC, λ= nm) ne dopire do površine Zemlje, zahvaljujući ozonskom omotaču. UVC zrake (λ= nm), kao energetski najbogatije i najopasnije po živi svet na planeti, apsorbuje u stratosferi zaštitni ozonski omotač. Do površine Zemlje dopiru UVA i UVB zraci. Sunčevo zračenje ima povoljan efekat na konverziju provitamina u aktivan oblik, vitamin D3, i posredno utiče na metabolizam kalcijuma i fosfata, tako da ima ulogu u prevenciji rahitisa i osteoporoze. Međutim, za ispoljavanje pozitivnih efekata sunčevog zračenja nije neopohodno otkrivene delove ili čitavo telo prekomerno izlagati sunčevom zračenju. Ne preporučuje se izlaganje kože UV zracima u letnjim mesecima u periodu od h, pošto je u tom periodu štetno delovanje sunčevih zraka najizraženije.

4 Zavisno od talasne dužine UV zraci se klasifikuju:
UVA ( nm) – 95% od ukupne UV radijacije UVB ( nm) UVC ( nm) Zračenja talasnih dužina ispod 200nm se mogu proizvoditi samo u vakuumu. To je tzv. vakuum ultraviolet. Energija zračenja je obrnuto proporcionalna talasnoj dužini zraka. Znači da zraci sa manjom talasnom dužinom imaju veću energiju zračenja i u kontaktu sa kožom izazivaju veće i teže probleme. UVC UVB UVA Ozonski sloj Epidermis Dermis

5 UVA UVB UVC Talasna dužina Energija Dubina penetracije Efekti
Najduža ( nm) Srednja ( nm) Najkraća ( nm) Energija niska viša nego kod UVA visoka Dubina penetracije Visoka, >50% prodire u dermis Niža, uglavnom u epidermis, do stratum spinosum Najniža, zraci zadržani od strane ozonskog omotača Efekti Izazivaju direktno tamnjenje kože bez pojave eritema (kod visokih doza može se javiti eritem) Pospešuju starenje kože, dovode do promena u ćelijama kože Povećavaju kancerogeno delovanje UVB zraka -Izazivaju indirektnu pigmentaciju koja se javlja 48-72h nakon izlaganja zračenju -Neposredno nakon izlaganja suncu nastaje crvenilo zbog vazodilatacije, nakon 2-7h nastaje eritem, crvenilo koje se zadržava do pojave preplanulosti -takođe izazivaju perutanje, ljuštenje i opekotine -odgovorni za sintezu vitamina D -izazivaju i hronična oštećenja kože, mutageno dejstvo na DNA dovodi do karcinogeneze -zbog postojanja ozonskih rupa može stici na Zemlju sa ostalim zračenjima i prouzrokovati teška oštećenja kože i očiju, i malignome kože

6 Izlaganje suncu može imati i pozitivne i negativne efekte, što zavisi od dužine i učestalosti izlaganja, intenziteta sunčevog zračenja (zavisi od dela dana, godišnjeg doba, nadmorske visine, geografske širine, količine vlage, prašine i dima u vazduhu) i individualne osetljivosti pojedinca. Omogućava sintezu vitamina D3 u koži iz provitamina 7-dehidroholesterola, koji je odgovoran za metabolizam kalcijuma i fosfata Stimuliše krvotok, sintezu hemoglobina i melanina Poboljšava osećaj fizičke i mentalne sposobnosti osobe Koristi se za lečenje nekih kožnih bolesti 1. akutne promene – crvenilo, pojava plikova, fototoksičnih i fotoalergijskih reakcija, smanjenje imuniteta usled oštećenja langerhansovih ćelija (pojava herpes simplex-a), oštećenje ćelijske DNK... 2. hronične promene – kumuliranje akutnih neželjenih efekata: suva, zadebljala i naborana koža sa keratozama i teleangiektazijama (prošireni kapilari), odnosno pojava svih znakova prevremeno ili fotoostarele kože.

7 Usled permanentnog oštećenja ozonskog omotača, pojavom tzv
Usled permanentnog oštećenja ozonskog omotača, pojavom tzv. Ozonskih rupa i pojačanog izlaganja suncu, kome se posebno izlažu pripadnici mlade populacije, u poslednjoj deceniji došlo je do značajnog porasta broja obolelih od različitih oblika kancera kože. Smatra se da smanjenje debljine ozonskog omotača za 1% uzrokuje povećanje broja obolelih od malignih kancera kože za 2%, dok je brojnim studijama ustanovljeno da se čak 80% kancera kože javlja na otkrivenim delovima tela (lice, ruke...). Nakon izlaganja kože velikim UVB zracima, u toku h dolazi do pojave crvenila kože (eritem), što podstiče sintezu pigmenta-melanina i oslobađanje enzima rozinaza (bitan je za melanogenezu). Posle izlaganja kože suncu u periodu od h, dolazi do indirektne pigmentacije (tamnjanje kože). Akumuliranje ovakvih doza zračenja može da dovede do pojave mutacija DNK i kancerogeneze. Fototoksični učinak UVB zračenja javlja se pri dozi većoj od jedne minimalne eritenske doze ( 1 MED). Minimalna eritenska doza je vreme u sekundama potrebno da se na koži određenog tipa, koja nije štićena, pojavi eritem (crvenilo), koji je postojan i u naredna 24h. UVB zračenje je važno za inicijaciju tumora, a UVA zračenje uglavnom uzrokuje napredovanje tumora. U poređenju sa UVB, UVA zračenje češće uzrokuje oksidativni stres i 10 puta je efikasnije od UVB zračenja u izazivanju lipidne peroksidacije (proizvodnja reaktivnih kiseoničnih vrsta, ROS ), sa izraženijim citotoksičnim efektom.

8 FOTOSTARENJE Prevremeno starenje kože (fotostarenje) je posledica izlaganja kože UVA i UVB zračenju. Fotoostarela koža histološki se karakteriše prisustvom abnormalnih elastinčnih vlakana u dermisu i izrazitim smanjenjem određenih tipova kolagena. Elastična vlakna su distrofična i amorfne strukture. Biohemijski, fotoostarela koža pokazuje proteolitičku aktivnost i abnormalno obnavljanje extracelularnog matriksa (ECM), dovodeći do pojačane degradacije kolagenih i elastičnih vlakana u dermisu, što za rezultat ima smanjenu sposobnost kože da se isteže. UVB zračenje se gotovo u potpunosti apsorbuje u epidermisu pa većina promena koje karakterišu fotoostarelu kožu, nastaje pod uticajem UVA zraka. Ove promene se javljaju i na koži zaštićenoj i od UV zračenja koja je izložena malim dozama UVA zraka. Zašto se to dešava? Preparati za zaštitu kože od sunca uglavnom sadrže UVB „hemijske“ apsorbere (organske filtere) koji apsorbuju zrake u UVB i samo delimično u UVA delu spektra. Tako SPF (eng. sun protection factor) faktor zaštite od sunca, deklarisan na ambalaži preparata za zaštitu od sunca, prema važećoj metodologiji određivanja, u osnovi predstavlja zaštitni faktor od UVB zračenja. Na taj način stvara se lažni osećaj sigurnosti, jer ukoliko preparat ne sadrži efikasne UVA organske filtere ili fizičke blokatore koža biva permanentno ugrožena od UVA zraka. Klinički, fotoostarela koža je grubo izborana, zadebljana (epiderm i derm), sa izraženim dispigmentacijama i teleangiektazijama. Opuštena je i mlitava, sa braonkastim mrljama (lentigo).

9 Prirodni mehanizmi zaštite kože od UV zračenja
pojačano stvaranje melanina – deluluje kao UV filter, jer apsorbuje UV zrake i pretvara apsorbovanu energiju u toplotnu, a takođe i odbija slobodne radikale zadebljanje rožastog sloja epiderma zbog ubrzane proliferacije keratinocita lučenje urokaninske kiseline koja se izlučuje znojenjem, a ima sposobnost cis- i trans- izomerije pa prema tome i osobine UV filtra aktiviranje specifičnih enzima. Organizam ima vlastiti reparaturni mehanizam za popravak oštećenja na ćelijskim proteinima, pod uslovom da se ne prekorači reparaturni kapacitet

10 1. mehanizam

11 2. mehanizam

12 Faktor zaštite od sunca
SPF (Sun Protection Factor) je mera efikasnosti preparata u zaštiti od UVB zraka, a ne ukazuje na zaštitna svojstva preparata za druge talasne dužine UV spektra SPF je broj koji predstavlja odnos minimalne eritemske doze zaštićene i minimalne eritemske doze nezaštićene kože. Minimalna eritemska doza (MED) je količina ili vreme zračenja potrebno da se na koži izazove prvo crvenilo. Dakle, SPF govori koliko puta duže može da se ostane na Suncu sa zaštitnim preparatom nego bez njega. SPF se određuje na koži leđa dobrovoljaca. Npr. preparat sa SPF 8 primenjen na osobi koja ima individualno samozaštitno vreme 20min (zavisi od tipa kože) znači da ona sa tim preparatom može boraviti na suncu 20 x 8 = 160min Pored prekomernog, dugogodišnjeg izlaganja UV zracima, drugi faktori rizika za fotostarenje i kancere kože su: svetla put, teško tamnjenje, lako pregorevanje, sunčeve opekotine pre navršenih 20 godina života (detinjstvo i rana mladost) i fiziološki proces starenja.

13 Tipovi i osobine kože, ponošljivost sunca i mogućnost pigmentacije
Samozaštitno vreme (min) Rasa Pigmentacija I Koža: jako svetla, sunčane pege Kosa: crvena Oči: plave 5 do 10 Keltski tip Uvek crvenilo i jake opekotine, bez pigmentacije II Koža: svetla Kosa: plava do crvena Oči: plave, zelene, svetlosmeđe 10 do 20 Svetla evropska Uvek crvenilo i zatim lagana pigmentacija III Koža: svetla do svetlosmeđa Kosa: svetlosmeđa Oči: sive, smeđe 20 do 30 Tamnija evropska Nakon jačeg izlaganja suncu crvenilo i zatim pigmentacija IV Koža: svetlosmeđa, maslinasta Kosa: tamnosmeđa Oči: tamne Do 40 Mediteranski tip Vrlo retko opekotine od sunca, brzo tamnjenje V Koža: smeđa Kosa: tamna Preko 40 Tamni mediteranci (Arapi) Tamne jako brzo, uvek se javlja pigmentacija VI Koža: jako tamna (crna) Kosa: crna Oči: crne Crna (negroidna) Nikada crvenilo od sunca, koža je uvek jako pigmentirana

14 Vrste preparata za zaštitu od UV zračenja
Za zaštitu kože upotrebljavaju se: preparati koji pripremaju kožu za duži boravak na suncu preparati koji se primenjuju 20min pre izlaganja suncu i u toku sunčanja preparati za negu kože posle sunčanja Preparati koji pripremaju kožu Priprema kože je naročito važna za osobe svetlijeg tena jer će tako izbeći oštećenja kože i pojavu nejednake preplanulosti Ovi preparati primenjeju se peroralno ili lokalno Peroralno: preparati sa vitaminima B grupe (prirodnim kvascom), provitaminom vitamina A (β-karotin), vitamini C, E i selen. Lokalno: hidrantne vitaminske kreme i losioni koji sadrže ubrzivače tamnjenja na bazi hidrolizovanih proteina i riboflavina, zatim tirozin ili derivate tirozina, vitamin E, ekstrakt Aloe vera i dr. Najbolje efekte daje kombinacija tirozina, ATP i riboflavina. Riboflavin ubrzava oksidaciju tirozina u DOPA, a ATP potpomaže delovanje tirozinaze i utiče na popravak oštećenja DNA

15 Preparati za zaštitu od sunca
To su preparati od koji se očekuje da istovremeno štite i neguju kožu. Treba da ispune sledeće zahteve: obezbede efikasnu zaštitu od UV zračenja i umanje eventualna oštećenja kože da budu neškodljivi da daju prijatan osećaj na koži da se brzo i lako nanose na velike površine kože bez rastezanja da stvaraju kontinuirani film na površini kože da su stabilni u uslovima primene da su vodootporni (da se ne uklanjaju sa kože znojenjem i kupanjem) da se lako spira toplom vodom i sapunom da ne boji odeću Uspešno formulisan preparat za zaštitu od sunca je višefunkcionalan proizvod koji treba da pruži adekvatnu zaštitu od sunca, ali i da kožu dodatno hidratiše, štiti je od oksidativnog stresa, tj. poseduje sveobuhvatan „anti-age“ efekat. To se postiže inkorporiranjem dozvoljenih, efikasnih UV apsorbera (organskih filtera) i / ili fizičkih blokatora (neorganskih pigmenata), u dovoljnim, preporučenim koncentracijama.

16 Sirovinski sastav preparata za zaštitu od sunčevog zračenja
U formulaciji proizvoda za zaštitu od sunca mogu da budu uključene komponente koje se razlikuju po mehanizmu kojim ostvaruju svoj efekat na koži, a označavaju se kao: UV apsorberi (organski filteri), koji, zahvaljujući hemijskoj strukturi selektivno apsorbuju UV zračenje i emituju ga u obliku dugotalasnog manje štetnog zračenja (obično talasnih dužina iznad 380 nm); Ranije je dominantno korišćen termin hemijski filteri / apsorberi, što se danas smatra neispravnim, pošto su svi materijali u osnovi hemijske prirode Pigmenti (neorganske čestice) fizički štite kožu, jer su nepropusni (fizički blokatori), reflektuju i rasipaju sunčeve zrake, a noviji mikrodispergovani ili nano dispergovani oblici (ultramikropigmenti) delom mogu i da apsorbuju UV zrake (najčešće TiO2, ZnO, oksidi gvožđa, silikati). Savremeni UV filteri treba da ispune čitav niz zahteva : da budu efikasni u apsorpciji UVA i / ili UVB zraka, hemijski stabilni, neispravljivi, otporni na znojenje, da ne boje kožu, da u nju ne prodiru i da se eventualno ne apsorbuju u sistemsku cirkulaciju. Takođe, treba da budu bez mirisa i ukusa, toksikološki prihvatljivi, podnošljivi za kožu i sliznice (ne smeju iritirati, senzibilisati, tj. izazivati fototoksične i fotoalergijske reakcije), ne smeju da budu teratogeni i mutageni.

17 UV apsorberi (organski filteri)
Kada se vrši izbor UV filtera za formulaciju određenog oblika proizvoda za zaštitu kože od UV zraka, razmatraju se sledeći tehnički podaci: Sposobnost apsorpcije UVB zraka, kao i UVA, kada je to potrebno Hemijska stabilnost i foto stabilnost Odsustvo mrlja na odeći i koži Minimalna perkutana apsorpcija Potencijal iritacije i senzibilizacije Fototoksičnost Rastvorljivost i stabilnost u kozmetičkim uljima i drugim kozmetičkim podlogama Rastvorljivost u vodi (važno za vodootporne proizvode) Laka priprema i obrada pri izradi finalnog proizvoda. UV apsorberi (organski filteri) Najviše korišćeni UV apsorberi ili organski filteri svrstavaju se u nekoliko hemijskih grupa: Derivati p-aminobenzojeve kiseline (PABA) Salicilati Cinamati Benzofenoni Antranilati Dibenzoil metani Derivati kamfora Derivati sulfonske kiseline.

18 Neorganski pigmenti (fizički blokatori)
Kada su u pitanju fizički blokatori , od skora se preporučuje prikladniji termin neorganske čestice. Titan dioksid (INCI: Titan dioksid) Ovaj neorganski pigment dugo je korišćen kao sastojak (beli pigment) u preparatima dekorativne kozmetike. U poslednjih nekoliko godina sastavni je deo gotovo svake formulacije proizvoda za zaštitu od sunca sa višim vrednostima SPF-a. Mikro i nano – ultramikropigmenti (veličina čestica do 20 nm) daju prozirne premaze, a karakterišu se velikom moći pokrivanja. Tako 1 g ultramikropigmenta može pokriti površinu od 300 m2, za razliku od nemikroniziranog TiO2 , koji sa istom količinom pigmenta pokriva površinu od 7m2 . Ultramikropigmenti poseduju sledeće osobine : apsorbuju široki spektar UV zračenja uz disperziju / skretanje i rastapanje i neznatnu refleksiju sunčevog zračenja fotostabilni su, netoksični i koža ih dobro podnosi, dobro prijanjaju na kožu i otporni su na vodu, uz ultramikropigmente dovoljno je uključiti u proizvod manju količinu UV filtera, čime se smanjuje rizik od pojave neželjenih efekata, u kombinaciji sa UV filterima dobija se viši zaštitni faktor od sunca. Cink oksid (ZnO), koji se takodje koristi kao fizički blokator, ali je ređe zastupljen u ovim proizvodima od TiO2, poseduje iste osobine koje su navedene za TiO2.

19 Oblici preparata 1. Emulzioni losioni – popularniji su od krema zbog lakšeg rasprostiranja po koži i lakšeg uzimanja iz boce uskog grla (takvo pakovanje usput i smanjuje zagađivanje preparata u toku korišćenja). UV filtri se lako mešaju u emulzione losione, a sam losion može sadržati veliki procenat vode, što hladi kožu i daje joj baršunast izgled bez osećaja lepljivosti. Mana emulzionih losiona je da se teže stabilizuju, a moraju biti stabilni i pri visokim temperaturama. Emulgatori koji se upotrebljavaju su najčešće nejonski ili anjonski, a upotrebljavaju se i lipofilni emolijensi, voskovi (u malim količinama); od ulja se koriste mineralna ulja (jeftina, sigurna i kompatibilna sa drugim sastojcima, ali daju mastan izgled pa se moraju kombinovati sa masnim estrima) 2. Kreme – takođe su pogodan oblik preparata jer daju jednoličan i gust premaz na koži, koji osigurava puno delovanje uklopljenih fotozaštitnih stvari. Iako se teže nanose na kožu od emulzionih losiona, one su posebno pogodne za zaštitu kože dece i osoba sa suvom kožom. Izrađuju se kao emulzije tipa U/V i V/U. U većini slučajeva kreme i emulzioni losioni tipa U/V povećavaju zaštitno delovanje UV filtra. Najveće SPF vrednosti postižu se kada se u emulzije tipa U/V sa visokim sadržajem vode stave i liposolubilni i hidrosolubiloni filtri.

20 3. Ulja – najstariji oblik preparata za zaštitu od sunčevog zračenja
3. Ulja – najstariji oblik preparata za zaštitu od sunčevog zračenja. Lako se razmazuju i daju vodootporan sloj. Mana je što je sloj tanak i proziran, pa smanjuje predviđeni SPF. Osim toga, nepolarna ulja kao što je tečni parafin, pomeraju upadno UV zračenje u kraće područje, ispod 290nm. Takođe, mnogi UV-filtri su dobri rastvarači, koji zajedno sa sastojcima ulja, pre svega masnim estrima, oštećuju ambalažu. Ovi preparati su i mnogo skuplji od losiona i krema (sadržaj vode pojeftinjuje svaki proizvod). Ulja za sunčanje mogu se pakovati i u aerosolsko pakovanje. 4. Geli – mogu biti: Vodeni i vodeno-alkoholni, to su prozirni preparati pogodni za zaštitu masne kože. Nezgodna im je strana da se lako sapiraju sa kože i da karbopoli koji su najbolji želirajući agensi, nakon neutralizacije imaju anjonske osobine. Zato su inkompatibilni sa katjonskim agensima i elektrolitima koji se nalaze na koži. Osim toga, daju lepljiv osećaj na koži, a zbog zahteva da budu bistri ne mogu im se dodati veće količine UV- filtra i tako se ne može postići visoka SPF vrednost. Vodeni gelovi bez mirisa, emulgatora i masnih stvari izrađuju se za osobe kojima sunčanje izaziva alergijsku reakciju. Oni sadrže UVA i UVB filtre, esencijalne masne kiseline, vitamin E i protivupalne stvari kao Aloe vera ekstrakt, ekstrakt nevena, voda narandžinog cveta, hijaluronidaza. Vodeno-alkoholni gelovi hlade kožu i za njihovu izradu nije potrebno dodavati solubilizatore (vodeni zahtevaju solubilizator ili ako ne, onda vodorastvorljivi UV-filtar). Ali, oni zbog sadržaja etanola mogu iritirati osetljivu kožu.

21 Mikroemulzije su zbog vrlo sitnih čestica takođe prozirne
Mikroemulzije su zbog vrlo sitnih čestica takođe prozirne. One su prijatne za kožu i daju jednoličan, gust premaz, koji pogoduje postizanje višeg SPF-a. Nezgodna strana je da sadrže veliku količinu emulgatora, čak 15 do 20% koji poskupljuju proizvod, mogu dražiti kožu, lako se spiraju sa kože, a postoje i problemi pri proizvodnji jer i mala odstupanja u sirovinama mogu zamutiti proizvod. 5. Pene za zaštitu od sunca – novija vrsta proizvoda. To su aerosolski preparati poput krema za brijanje, koja se sastoje od emulzionih losiona i pogonskih gasova. Najčešći emulgator je trietanolaminstearat, uz dodatak nekog nejonskog emulgatora, a UV filtar se rastvara u unutrašnjoj, masnoj fazi. 6. Stikovi – relativno novi oblik, koji se upotrebljava za zaštitu usana i nosa od sunca. Većinu preparata čine masni emolijensi u kojima je otopljen liposolubilni UV filtar. Čvrstoću preparatu daju voskovi. Premaz je mastan i vodootporan, a ako se preparatu dodaju beli pigmenti kao titan- dioksid i cink-oksid tada se dobija vidljiv premaz koji je izvanredan blokator za UV zračenje.

22 Preparati za zaštitu kose od UV zračenja – najbolje su se u tom smislu pokazali preparati u obliku pena za učvršćivanje kose, jer one oblažu vlasi zaštitnim slojem, koji ostaje na kosi do drugog pranja. U njih se stavljaju širokospektralni UV filtri (npr. benzofenon 3) i vitamin E. Takvi preparati pogoduju za bojenu kosu jer dodatni UV filtar štiti kosu od izbeljivanja. Danas mnogi preparati namenjeni nezi kože i ulepšavanju sadrže UV filtre iako ne nose oznaku “za sunčanje“.

23 Preparati za negu kože nakon sunčanja
Nakon sunčanja u rožastom sloju kože koja je bila izložena neposrednom delovanju sunca smanjena je količina vlage i slobodnih aminokiselina. Zbog toga se koža peruta. Zadatak je preparata za negu kože nakon sunčanja (After sun preparations) da hidratizuju kožu, hlade je, smanjuju upalu kože, osećaj napetosti i bol. Oblici ovih preparata su emulzioni losioni i meke kreme tipa U/V, zatim vodeni i vodeno-etanolni gelovi. Uz hidrantne supstance (Na-laktat, Na-hijaluronidat, kolagen, hidrolizirani proteini), ovi preparati sadrže i vitamine A, C i E, pantenol, alantoin, azulen, α-bisabolol i ekstrakte kamilice, Aloe vera, nevena, hamamelisa i borovnice (zbog arbutina).