DALJINSKA DETEKCIJA - SISTEM ZA INTEGRISANI PREMER

Slides:



Advertisements
Παρόμοιες παρουσιάσεις
KRUŽNICA I KRUG VJEŽBA ZA ISPIT ZNANJA.
Advertisements

Pritisak vazduha Vazduh je smeša gasova koja sadrži 80% azota, 18% kiseonika i 2% ugljen dioksida, drugih gasova i vodene pare. vazdušni (atmosferski)
4.2. BIOMENANIKA.
STEROIDI.
Ogledni čas iz matematike
PTP – Vježba za 2. kolokvij Odabir vrste i redoslijeda operacija
INDINŽ Z – Vježba 2 Odabir vrste i redoslijeda operacija
Skladištenje toplotne energije
IPR – NAFTA 2.
TRANZISTORI SA EFEKTOM POLJA (FET)
Inercijalni Navigacioni Sistem u premeru
AOS
Van der Valsova jednačina
Vježbe iz Astronomije i astrofizike
IPR – NAFTA 1.
Čvrstih tela i tečnosti
PROPORCIONALNI-P REGULATOR
VODA U TLU.
VREMENSKI ODZIVI SISTEMA
Struktura investicija
Direktna kontrola momenta DTC (Direct Torque Control)
Aminokiseline, peptidi, proteini
DINAMIČKO MODELIRANJE ZASIĆENOG ASINHRONOG MOTORA SA NAMOTANIM ROTOROM U CILJU ANALIZE SPEKTRA NJEGOVE STRUJE STATORA Ana Zogović, Gojko Joksimović Elektrotehnički.
Nuklearna hemija.
SPECIJALNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE
Merni uređaji na principu ravnoteže
Osnovi teorije sistema i upravljanja
PRIJENOS TOPLINE Izv. prof. dr. sc. Rajka Jurdana Šepić FIZIKA 1.
UV zračenje izvori, osobine, dejstvo i zaštita
Merni uređaji na principu ravnoteže
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
TROUGΔO.
Petar Ćurković, dipl. ing. Tomislav Stipančić, dipl. ing.
JEDNAČINA PRAVE Begzada Kišić.
Obrada slika dokumenta
Rezultati vežbe VII Test sa patuljastim mutantima graška
jedan zanimljiv zadatak
II. MEĐUDJELOVANJE TIJELA
ADSORPCIJA Pripremio: Varga Ištvan HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA
KRETANJE TELA U SREDINI SA PRIGUŠENJEM – PROBLEM KIŠNE KAPI
KALIBRACIJA SONDE ZA PRITISAK VEŽBA 2.1
CG KO CIGRE SIMULACIONI MODEL I DINAMIKA STATIČKOG POBUDNOG SISTEMA
Dimenziona analiza i teorija sličnosti
Normalna raspodela.
Strujanje i zakon održanja energije
Mehatronika Upravljanje sistemima
Polifazna kola Polifazna kola – skup električnih kola napajanih iz jednog izvora i vezanih pomoću više od dva čvora, kod kojih je svako kolo pod dejstvom.
Hemijska termodinamika
Analiza deponovane energije kosmičkih miona u NaI(Tl) detektoru
Mehanika Fluida Strujanje neviskoznih fluida, Nerotaciono strujanje, Dvodimenzionalno strujanje, Strujna funkcija i potencijal brzina, Superpozicija.
Transformacija vodnog vala
Primjena Pitagorina poučka na kvadrat i pravokutnik
SREDIŠNJI I OBODNI KUT.
ARHIMEDOVA PRIČA O KRUNI
Kvarkovske zvijezde.
10. PLAN POMAKA I METODA SUPERPOZICIJE
Tehnološki proces izrade višetonskih negativa
Astronomska navigacija 3.N.
STACIONARNO NEJEDNOLIKO TEČENJE U VODOTOCIMA
Dan broja pi Ena Kuliš 1.e.
POUZDANOST TEHNIČKIH SUSTAVA
Unutarnja energija Matej Vugrinec 7.d.
N. Zorić1*, A. Šantić1, V. Ličina1, D. Gracin1
6. AKSIJALNO OPTEREĆENJE PRIZMATIČKIH ŠTAPOVA
Tp1120 Biblijska egzegeza Psalmi i Mudrosne knjige
Ivana Tvrdenić OŠ 22. lipnja SISAK.
Kratki elementi opterećeni centričnom tlačnom silom
Kako izmjeriti opseg kruga?
Tehnička kultura 8, M.Cvijetinović i S. Ljubović
OŠ ”Jelenje – Dražice” Valentina Mohorić, 8.b
Μεταγράφημα παρουσίασης:

DALJINSKA DETEKCIJA - SISTEM ZA INTEGRISANI PREMER

KORIŠĆENJE ZEMLJIŠTA ZEMLJIŠTE KOJE KORISTI ČOVEK U CILJU UPRAVLJANJA I PRETVARANJA NEISKORIŠĆENOG ZEMLJIŠTA U ISKORISTIVO

PRIMENA Poljoprivreda Upravljanje rizicima Prostorno planiranje Urbanizam Šumarstvo Građevinarstvo Državne institucije

KLASIFIKACIJA SATELITSKIH SNIMAKA U kompjuterskom smislu, predstavlja izradu tematske digitalne karte, podelom u više klasa. Proces dodavanja kategorije svakom pikselu prema sličnim karakteristikama.

CILJ Osnivni cilj je pojednostavljenje i/ili promena reprezentacije satelitskog snimka u nešto što je mnogo smislenije i lakše za analizu.

PODELA prema načinu izvođenja: Automatska Poluautomatska Manuelna

PODELA prema veličini oblasti za koju se sprovodi: Velike Srednje Male

PODELA prema metodi zasnovanoj na: spektralnim vrednostima i/ili njihovim odnosima (automatska, za velike i srednje oblasti); izradi spektralnih potpisa (automatska ili poluautomatska, za srednje i male oblasti);

1. Spektralne osobine - Landsat 7 Band Deo spektra Talasna dužina (μm) Karakteristike 1 Blue 0.45-0.52 Pogodan za klasifikaciju vodenih površi 2 Green 0.52-0.60 Pogodan za vegetaciju 3 Red 0.63-0.69 Pogodan za razdvajanje goleti od vegetacije 4 NIR 0.76-0.90 Pogodan za razdvajanje vodenih površi 5 Mid IR 1.55-1.75 Pogodan za razdvajanje oblaka od snega 6 Thermal IR 10.40-12.50 Nosi informacije o temperaturi 7 2.08-2.35 Osetljiv na vlažnost.

ODNOSI KANALA 3/4: Ovaj indeks definiše goleti i urbane sredine. Ne može da razdvoji njive, šume i vodene površi. 4/3: Razdvaja vegetaciju, goleti i vodene površi. 5/7: Razdvaja vodu od zemljišta 2/3: Razdvaja njive i goleti. Ne može da razdvoji šume i vodene površi. 3/2: Razdvaja šumu od njiva. Pogodan za klasifikaciju vegetacije. 4/5: Razdvaja vodu od zemljišta. Pogodan za detektovanje prisustva vlage na njivama. 5/4: Razdvaja vodene površi od šume, goleti i vegetacije. 5/7: Razdvaja vodu od zemljišta. Pogodan za analizu suše i bujnosti vegetacije. 3/5: Razdvaja goleti, urbane zone i objekte od šuma i vodenih površi. 7/2: Razdvaja šume od njiva. Ne razlikuje šumu od vodene površi.

Prednosti i nedostaci - Landsat 7 Automatska klasifikacija Brz i jednostavan metod Za analize velikih oblasti Za tematske karte sitnije razmere (1:100 000, 1:200 000) Nedostaci: Nedovoljna detaljnost Rezolucija 30m

PRIMER 1: Thresholding metod klasifikacije Jedan od najednostavnijih metoda klasifikacije. Ovaj metod je zasnovan na pretvaranju grayscale satelitskih snimaka u snimak sa nekoliko klasa, postavljanjem graničnih vrednosti. Primer: NDVI=(NIR-R)/(NIR+R); -1<pixel<1. -1 do 0 vodene površi 0 do 0.4 golet 0.4 do 1 vegetacija

NDVI Klasifikacija Landsat 7

Klasifikacija po izradi spektralnih potpisa

Jedan od metoda koji se koriste jeste Mumford-Shah varijacioni model. Image preprocessing Opcioni korak. Diskontinuitet se zadržava, a slične vrednosti se homogenizuju. Jedan od metoda koji se koriste jeste Mumford-Shah varijacioni model.

Preprocessing Datoteka spektralnog potpisa se generiše automatski na osnovu zadatog broja klasa ili se generiše na osnovu digitalizovanih uzoraka ili mapa za obuku sistema.

Neke metode za podelu na segmente Thresholding K-means Metoda histograma Detekcija ivica Metoda rasta regiona Parametarske metode Aposteriorna metoda prognoze sekvencionalnog maksimuma (radiometrijska ili geometrijska)

Jedna od proverenih jeste metod maksimalne sličmosti. Klasifikacija Na osnovu datoteke spektralnih potpisa i izvornog snimka, vrši se klasifikacija nekom od metoda. Jedna od proverenih jeste metod maksimalne sličmosti.

PRIMER 2: Automatska klasifikacija sa spektralnim potpisom

PRIMER 3: Poluautomatska klasifikacija sa spektralnim potpisom

GIS alati koji se koriste Raster algebra Raster2Vector Funkcije segmentacije i klasifikacije

Zaključak Manualni način skoro potpuno zamenjen automatskim ili poluautomatskim. Primenjivost zavisi od zahtevane razmere. Uz manju ili veću kalibraciju modela daje dobre rezultate.