Terminologija, definicije, teorijski koncepti Prof.dr Vesna Radoman FASER

Problemi u nazivu Problemi terminologije u ovoj oblasti: 1. Termini sa negativnom konotacijim , povezani sa stigmom 2. Problem kompleksnosti značenja

1.Termini sa negativnom konotacijim ,povezani sa stigmom Defekt, nesposobnost, invalidnost defektna osoba, invalidna osoba su neadekvatni termini.Oni su stigmatizujući diskriminišući u smislu negativnog izdvajanja i nisu politički korektni Danas postoji trend kreiranja neutralne terminologije za označavanje osoba sa smetnjama i teškoćama u razvoju kako bi se izbegla stigmatizacija

Pitanje terminologije

Invalidnost i invalidna osoba Invalid (značenje): in – znači ne valid – znači valjan nije valjan, nije validan, nije vredan, osoba koja nije vredna Na žalost kod nas je zakonodavac usvojio ovaj termin kao najčešći Politički nekorektna jezička oznaka

Negativna socijalna identifikacija Termini koji se koriste često odražavaju potrebu društva da identifikuje one pojedince koji nisu u stanju da doprinesu društvenom razvoju, tj. da budu društveno korisni. Ilustraciju ovakvog odnosa je nalazimo u Kini Kina: tamo se za označavanje ovih osoba koristi kineska reč “confei” što znači beskorisni. Međutim i u Kini su danas nakon kampanje od strane vlade i ministarstva predlaže i uvodi termin “canju” koji je po značenju sličan engleskom “disability”.

Teškoće sa pronalaženjem adekvatnih termina i sintagmi Danas ne postoji jedinstvo među naučnicima i istraživačima u pogledu terminologije ni u zapadnoj kulturi, a kamoli u raznim drugim kulturama u kojima često nedostaje termin za generalno opisivanje ove kategorije

2. Problem kompleksnosti značenja Termin defekt osim što stigmatizira ograničava se na uski problem oštećenja jednog izolovanog dela tela ili funkcije,što povlači za sobom tretman samo tog izolovanog oštećenja (npr.loše artikulacije ili gluvoće) ne uzimajući celinu ličnosti u obzir Politički nekorektan naziv Politički nekorektna jezička oznaka

Hendikep Termin koji je preuzet iz sportskog žargona (hand in cap) ali je u nauci zadobio kompleksnija značenja i 70-ih je suprotstavljan terminima nesposobnost i defekt kao neutralniji i kao termin koji ukazuje da ne postoji samo izolovan problem nekog oštećenja već da podrazumeva ličnost te osobe i njen psihosocijalni plan funkcionisanja Politički korektan termin

Disability (ometenost) Krajem XX v. termin hendikep se sporadično povlači iz upotrebe (ICIDH 2000g.) jer je i on zadobio izvesne negativne konotacije. Sve više ulazi u opticaj engleski termin: disability čije značenje se još više proširuje na prostor između individualnih kapaciteta i zahteva sredine ili pak na samu neadekvatnu sredinu(socijalni model ometenosti) Politički korektan termin

Особе са посебним потребама Критичари: они немају другачије потребе од осталих већ су путеви задовољавања тих потреба другачији Иначе овај термин покрива шире значење од термина особа са ометеношћу Политички коректно

Особе (деца) којима је потребна посебна друштвена подршка Ова одредница је опширна али прецизно описује шта је то “посебно” (повећана друштвена брига и подршка) и неутрално описује ову категорију. Зато је ова одредница понуђена од стране проф. Радоман као адекватнија oд оне која гласи “ особе са посебним потребама” Политички коректна језичка формулација

Ко су особе (деца) којима је потребна посебна подршка Особе (деца )са телесном, менталном и сензорном ометеношћу Са поремећајима понашања Са тешким хроничним обољењима Са емоционалним поремећајима Са језичким и говорним поремећајима Деца без родитељског старања Злостављана деца Деца ометена ратом Деца из социјално и материјално депривираних средина Талентована деца итд

Нетипични појединци Ово је такође један од актуелних термина који је у оптицају и који представља политички коректан говор али је његово значење прешироко Обухвата више од особа са ометеношћу и више од особа са посебним потребама Политички коректан језички израз

Особе(деца) са ометеношћу ( у развоју) То су особе (деца) са телесном, сензорном, менталном, социјалном и језичком ометеношћу Дакле ово је одредница која прецизно обухвата уску категорију деце којом се бавимо на ФАСПЕР-у Политички коректан језички израз

Učenici (deca) sa teškoćama i smetnjama u razvoju Ovo je aktuelni zvanični termin u dokumentima Ministarstva prosvete Srbije kojim se određuje kategorija dece koja poseduje neki oblik ometenosti Политички коректан језички израз

Osobe sa ometenošću U Konvenciji o pravima deteta (1989) : “Dete ometeno u razvoju je dete sa posebnim potrebama,a dete sa posebnim potrebama je dete”(ometeno dete je pre svega dete)- ovo je prethodnica 70-ih godina 20-og veka u SAD se javlja trend nove terminologije koja deskriptivno putem jezičkih sintagmi nastoji da stavi u prvi plan činjenicu da su ove osobe pre svega ljudska bića, ličnosti, a da tek nakon toga imaju kao jednu karakteristiku, među ostalima i ometenost (disability) Npr. Osoba sa jezičkom ometenošću

Ljudi pre svega Кrajem 20-og veka u SAD nastaje nova neutralna terminologija koja je poznata kao “ljudi pre svega ( eng.”people first”). Zato se preporučuje sintagma: „osobe sa ometenošću“ pošto se osoba ili ličnost, dakle ljudsko biće nalazi u prvom planu

Frida Kalo – slavna slikarka Problem njene multiple ometenosti (kongenitalne malformacije, spina bifida, amputacija leve noge ) je u javnosti potpuno prepokriven njenom umetnošću i njenom ličnošću koja je u centru pažnje Velika lična patnja, brojne operacije i bol i njena vezanost za krevet i laptop (Četiri postera dekonstrukcije kreveta)

Особа са поједином врстом ометености Особа или личност се налази у центру пажње, а тек онда чињеница да она између осталих карактеристика има и неки вид ометености oсоба са језичким поремећајем, особа са оштећеним слухом, особа са визуелном ометеношћу особа са телесном ометеношћу итд. Политички коректан говор

Ljubenović (2006) On predlaže sledeću jezičku odrednicu: “osobe sa iskustvom ometanja, gde se prestaje sa atributivnom primenom jednog svojstva kao lične svojine koja je duboko utisnuta u njenu biofizičku strukturu. Dalje ,ometanje je spoljašnje, odvija se u kulturi i društvu i treće iskustvo ometanja može da se veže za osujećenje potreba i personalnog razvoja na bazi bilo koje različitosti biološke, psihološke, socijalne, klasne,etničke,verske, političke i dr.-koja je vladajućim strukturama povod za diskriminaciju.”

Osoba u situaciju hendikepa Kvebeška grupa (2000) koristi sličan termin prethodnom (iskustvo ometanja), a to je: “Osoba u situaciji hendikepa”

Irving Zola (1989) Zajedno sa mnogim drugim autorima iznosi činjenicu da je oštećenje (impairment) deo ljudske situacije i da tokom životnog ciklusa sve individue ponekad iskuse ograničenja, povrede, prolaznu ili trajnu bolest ili oštećenje . Oštećenje ne može biti kriterijum zbog koga ćemo nekog nazvati ometenim. Ometena osoba postoji samo kada uz oštećenje postoji uverenost ili verovanje osobe da ga ima

Sociloški pogled na terminološko označavanje (Ljubenović 2006) “ Terminološko trojstvo (oštećenje, ometenost, hendikep) reflektuje diskriminatorske ideologije liberalizma i nekadašnjeg realsocijalizma u kojima se “ometeni” pojavljuju kao ekonomski neproduktivni, pasivni, zavisni i bespomoćni članovi društva”... “zapadna egocentričnost u kojoj centralnu poziciju zauzimaju kategorije postignuća i produktivnosti,snage,lepote.....”

Terminološka reforma Ima važnu funkciju pojačavanja društvenog napora da se promeni odnos i negativni stavovi i tako na još jedan način (jezički) stimuliše humaniji odnos, isticanje njihovih ljudskih prava i njihova socijalna inkluzija na suprot ekskluziji. Suština jeste jezički doprinos promeni društvene prakse prema ovim osobama i njihova drugačija socijalna percepcija

Otpor terminološkoj reformi Neprihvatljiv je otpor terminološkoj reformi sa argumentom da eufemizmi ništa ne mogu da reše i da stvari treba da se nazovu pravim imenom Politički korektan govor ima važnu psihološku ulogu kod umanjivanja i eliminisanja negativnih socijalnih stavova i predrasuda prema ovoj kategoriji ljudi

Barnes i Ljubenović Zastupnici starih naziva tvrde da su novi nazivi puki eufemizmi koji mirišu na kalkulaciju i kompromis i koji nemaju veliki uticaj jer brzo stiču stara značenja (Barnes 1993) Ovi konzervativci gube iz vida snagu uticaja jezika i simbola na individualnu i kolektivnu svest, te njihovu sposobnost da budu refleksija prirode socijalnih odnosa i da ih kreiraju (Ljubenović 2006)

Psihološka funkcija reforme Utiče na kreiranje pozitivnih stavova prema OSO i pozitivne društvene klime Važna psihološka funkcija neutralne terminologije ali pre svega nove društvene prakse reflektovaće se na bolju sliku o sebi (self koncept), veće samopoštovanje, samocenjenje, adekvatniju samorealizaciju OSO itd. što zajedno sve vodi i boljem mentalnom zdravlju i opštoj psihičkoj dobrobiti ove kategorije.

DEFINICIJE u psihologiji ometenosti Definicije naučnih pojmova su važne naučne alatke koje omogućavaju naučni razvoj

Disejblizam Diskriminatorno odnošenje društva prema osobama sa ometenošću Termin je srodan terminima rasizam, seksizam,antisemitizam,antisrbizam

Disejblizam (ejblizam) Termin se odnosi na predrasudne stavove i diskriminatorno ponašanje prema osobama sa ometenošću Termin ejblizam (eng.ableism) nastao je 60-ih god unutar pokreta za ljudska prava u SAD i Britaniji po kome društvo kreira ometenost tako što stvara neprijateljsko fizičko i socijalno okruženje prema osobama različitim od većine “sposobnih” (eng.able)i “kulture sposobnih”, smatrajući da iz posedovanja normalne sposobnosti prirodno proizilaze niz prava i beneficija.

Terijeva (Terry 1966) definicija ejblizma Set stavova , shvatanja i prakse koja promoviše nejednak tretman ljudi zbog očiglednih ili predpostavljenih fizičkih, mentalnih ili bihejvioralnih razlika

Gordon Olport (prof. psihologije na Harvardu) U delu “Priroda predrasuda” navodi petostepenu skalu diskriminacije: 1. ismevanje,2.izbega vanje kontakta i izola- cija člana manj.gr. 3.uskraćivanje prava i usluga,4. fizički napadi i uništavanje njihove imovine,5. eksterminacija

Definicija AUDIZMA Negativno, predrasudno i diskriminatorno odnošenje prema osobama sa oštećenim sluhom

Koncept ometenosti Koncept ometenosti i odnos prema njoj se menjao kroz istoriju Ne postoji univerzalna definicija ometenosti, a prisutni su suprotstavljeni i nekad međusobno isključivi pristupi OMETENOST JE PO DANAŠNJEM SHVATANJU KOMPLEKSAN MULTIDIMENZIONALAN KONCEPT

Дефиницијa ометености ИЦФ “Ометеност (disability) је губитак или ограничење активности да се учествује у друштву на истом нивоу са другима због друштвених препрека или препрека околине” ( Интернационална класификација функционисања ометености и здравља 2000г.)

Ометеност (ИЦФ 2002) Ометеност је производ интеракције здравствених услова (болест поремећај, повреда) и контекстуалних фактора :1.средински (социјални ставови, архитектонске баријере, закони,клима итд. 2.лични (прошло и садашње искуство,како особа доживљава своју ометеност, карактер, понашање итд.)

Нивои ометености (ИЦФ 2002.) Оштећење телесне или менталне функције и структуре Ограничење активности (извршне делатности) Ограничење учешћа у животним ситуац. Срединска ограничења

Definicija ometenosti prema Disability Act 1990g. (SAD) Definisanje ometenost pomoću tri kriterijuma 1. Prisustvom oštećenja u najmanje jednoj od glavnih životnih funkcija 2. Učvršćenjem istorije trajanja oštećenja 3. Uverenjem osobe da ima takvo oštećenje

Деца са посебним потребама (дефиниција) “Деца са посебним потребама су деца која без помоћи одговарајућих служби највероватније неће досегнути очекивани ниво развоја (здравствени, интелектуални,социјални) или ће њихов развој највероватније бити знатно оштећен или погоршан без помоћи ових служби” (СЗО)

Eksterminacija osoba sa ometenošću Podrazumeva njihovo proganjanje, proterivanje, istrebljivanje, pa sve do njihove eliminacije i fizičkog uništenja (ubijanje)

PRIMER DEFINICIJA IZ PSIHOLOGIJE JEZIKA I JEZIČKIH POREMEĆAJA Definicija jezika kao kompleksne, složene saznajne sposobnosti (normalnog jezičkog funkcionisanja) Definicija jezičkog poremećaja kao poremećaja delova ili celine ove kompleksne sposobnosti

Језик и језички поремећај Језик психолошки најчешће третирамо као систем високо повезаних способности и вештина (артикулација,,писање, читање,слушање, разумевање, памћење и употреба говора )на које учење има велики утицај и које се не могу лако истргнути из целине личности Језички поремећај је поремећај тог система унутар кога могу бити нарушени само поједини сегменти као што је језичко разумевање или вештина читања(Радоман 2012.)

Klasifikacije u POJP Pristup analize, sistematisanja i kategorisanja izučavanih pojava Primeri klasifikacije: a) psihogeni b) somatogeni c) sociogeni jezički poremećaji 2. Podela psiholoških testova značajna za praksu psihološke dijagnostike OJP a) verbalni b) neverbalni

Primer klasifikacije: Odnos između jezičkog poremećaja i psiholoških činioca može biti: Psihološke determinante jezičkog poremećaja Psihološke posledice jezičkog poremećaja Psihološki i jezički poremećaj kao paralena posledica delovanja nekog zajedničkog uzročnika

Eksplanacije Koriste se različite psihološke teorije , teorijski konstrukti i koncepti za interpretaciju naučnih podataka (npr.bihejvioristička eksplanacija učenja govora ili psihoanalitička interpretacija nastanka mucanja) Koriste se modeli ( npr. psiholingvistički modeli , model komunikativne kompetencije, modeli ometenosti itd.

Teorijski modeli- eksplanatorna sredstva Teorijski modeli služe za eksplanaciju (objašnjavanje) pojava psihološke prirode u oblasti jezičkih poremećaja Zato se nazivaju teorijskim eksplanatornim sredstvima

Modeli su konceptualne alatke To su načini za pojednostavljeno, šematizovano opisivanje i objašnjavanje pojava Ovakav pristup je vrlo koristan u nauci mada ima i svoje mane. Prednosti su jasnoća, uočavanje opštih zakonitosti , uočavanje i izdvajanje bitnih odlika, analiza različitosti ali i uočavanje sličnosti. Mane: simplifikacija, teškoća zahvatanja svog bogatstva životne situacije

Teorijski modeli ometenosti Medicinski model ometenosti Socijalni model ometenosti Psihološki model ometenosti Bio-psiho-socijalni model ometenosti Nagijev model ometenosti Model jezičke ometenosti V.Radoman

Medicinski model Tretira ometenost (npr.jezičku ometenost) kao karakteristiku osobe koja je izazvana bolešću ili traumom i koja traži medicinsko zbrinjavanje u formi individualnog tretmana od strane profesionalaca, najčešće medicinske struke. Intervencija-medic.:hirurška,ortopedska i druga pomagala, medikamentozna itd. Terminologija: defekt, oštećenje, invaliditet

Ometenost iz ugla medicinskog modela Ometenost se posmatra kao telesni ili duševni nedostatak i bolest koja po sebi onemogućava punu participaciju u ekonomiji i društvu Angažuju se doktori, rehabilitatori ali i državni službenici i birokratija da vode brigu o OSO u smislu njihovog prilagođavanja društvu strukturiranom za potrebe i interese neometenih Uloga društva je paternalistička i sa pozicija dobrotvorstva i milosrđa

Socijalni model ometenosti Tretira ometenost (npr. jezičku ometenost) kao socijalno kreiran problem, a ne kao problem pojedinca i karakteristiku individue. Pojam ometenosti fokusira na neadekvatnu okolinu i nepodešeno društveno okruženje posebnim potrebama osobe sa ometenošću. Intervencija:politika,uklanjanje barijera itd. Terminologija: ometenost, jezička ometenost

Psihološki model ometenosti U fokusu je LIČNOST osobe sa ometenošću (npr. komunik. ometen.) i njeno iskustvo pod uticajem ometenosti, emocionalno (self koncept), socijalno, kognitivno i konativno funkcionisanje . Premešta akcenat sa prilagođavanja okruženju (“koristan član društva”) na ličnu psihološku dobrobit, ličnu sreću, zadovoljstvo sobom i svojim životom, pronalaženje smisla života. Psihološka intervencija: psihoterapijske tehnike orjentisane na ličnost,(i jezik) ali i na porodicu Terminologija: hendikep

Bio-psiho-socijalni model U njemu su integrisana i sintetisana sva tri pristupa : pristup medicinskoj patologiji organizma i njenim posledicama na psihološkom planu (ličnost), ali i nepodešeno socijalno okruženje posebnim potrebama osobe sa ometenošću.

Nagijev model ometenosti Aktivna patologija koju karakteriše prekid ili poremećaj normalnih procesa u organizmu i njegova težnja da se ponovo uspostavi normalno funkcionisanje Oštećenje (impairment)anatomske, fiziološke mentalne i emocionalne abnormalnosti Funkcionalno ograničenje u izvršavanju aktivnosti i fizičkom izvođenju akcija Ometenost (disability)je ograničenje u vršenju socijalnih uloga i zadataka u fizičkom okruženju

Bio-psiho-socijalni model jezičke ometenosti V.Radoman Organski aspekt jezičkog poremećaja Poremećaj komunikacije Ograničenje učestvovanja i igranja društvenih uloga Psihičkа neprilagođenost (npr.nepovoljan self koncept) Društvene barijere i nepodešena okolina (negativni stavovi, komunikativ. prepreke)

NEADEKVATNA SOC. SREDINA Organ.aspekti OŠTEĆENJA POREMEĆAJ KOMUNIKAC. OGRANIČ. PARTICIPAC. ΨDIMENZIJA NEADEKVATNA SOC. SREDINA Ψ

БПС модел језичке ометености (Радоман В. 2012 БПС модел језичке ометености (Радоман В. 2012.) разрада психичког слоја Органски аспекти језичког оштећења Поремећај комуникације 3. Ограничење у партиципацији___________ 4. Психичка неприлагођеност_____________ 5. Социјално неадекватно окружење БП

BPS model V.Radoman Jasno izdvaja psihološki stratum modela gde su na šematskom prikazu vrlo značajne strelice tj. smer uticaja. Psihološki stratum je pod dejstvom poremećaja funkcije ili organa koja dovodi do sekundarnih redukcija nekih aktivnosti , a one do ograničenja učešća. Sve ovo dovodi do psihičkih posledica (jedan smer utic.). Soc. barijere deluju na psihu iz suprotnog smera.

БПС модел слушне ометености (Радоман В.) Сензорно аудитивно оштећење Говорни, језички и комуникациони дефицит Ограничење у партиципацији___________ Психичке последице________________ Социјално неадекватно окружење БП

NEADEKVATNA SOC. SREDINA Organ.jezgro SLUŠNOG OŠTEĆENJA POREMEĆAJ KOMUNIKAC. OGRANIČ. PARTICIPAC. ΨDIMENZIJA NEADEKVATNA SOC. SREDINA Ψ

Socijalni i bio-psiho-socijalni model zalažu se za uklanjanje prepreka Za omogućavanje učešća (participacija) i uključivanje(inkluzija) osoba sa ometenošću u razne sfere društvenog života kao što su kultura, sport, korišćenje društvenih servisa i ostvarenje različitih društvenih uloga

Socijalni model ometenosti- inkluzija Socijalna inkluzija Inkluzivno obrazovanje

Još jedan primer modela u psihologiji jezika MODEL KOMUNIKATIVNE SPOSOBNOSTI

Literatura : Radoman Vesna 1.”Razvoj teorijskih modela ometenosti i jezička ometenost”, Istraživanja u Defektologiji br.5 ,2004. FASPER, Bgd. 2. “Socijalno-psihološki model ometenosti nasuprot medicinskom kao teorijski konceptualni okvir inkluzivnog obrazovanja i Indiv. kurik.kao instrument za njihovu praktičnu realizaciju” Inovacije u nastavi (skripta) 3.Deskripcija i komparativna analiza različitih modela ometenosti i efekti njihove praktične primene na ličnost,Beogradska defektološka škola,vo.17 (3) br.51, 2011