HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE

Παρουσίαση με θέμα: "HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE

2 Biogeni elementi C, H, O, N, S, P, Na, K, Ca, Cl
Makroelementi C, H, O, N, S, P, Na, K, Ca, Cl Mikroelementi Mg, Fe, Cu, Zn, Mn, Co, I, F ~ 99% ćelije: C, H, O, N

3 Sastav ćelije Neorganske materije Voda Soli Organske materije
Ugljeni hidrati Lipidi Proteini Nukleinske kiseline

4 VODA 70% ćelije Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese Životna sredina (za vodene organizme) Transportna uloga Učestvuje u termoregulaciji

5 Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza Molekul vode je dipol

6 Vodonične veze

7 Značaj: termoregulacija
Osobine vode Visok toplotni kapacitet: sporo se zagreva i sporo hladi – čuva toplotu Velika toplota isparavanja: isparavanjem vode sa površine telo se hladi Značaj: termoregulacija

8 Ponašanje materija prema vodi
Hidrofobne – odbijaju vodu Nepolarne materije Hidrofilne – imaju afinitet prema vodi, privlače vodu Joni Polarne materije

9 Mineralne materije - soli
U vodenom rastvoru nalaze se u obliku naelektrisanih čestica – jona Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+ Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati, bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–, HCO3–)

10 ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl– Hidratisani joni SO

11 SASTAV ĆELIJE Neorganske materije Organske materije Voda Soli Biogeni elementi Makroelementi Mikroelementi Ugljeni hidrati Lipidi Proteini Nukleinske kiseline

12 Organske materije Bazirane na ugljeniku C atom – četvorovalentan
C-atomi se povezuju u nizove (negranate i granate) i prstenove

13 UGLJENI HIDRATI Izgrađeni od C, H i O
Prema složenosti molekula dele se na: Monosaharide Disaharide Oligosaharide Polisaharide

14 Monosaharidi – Cn(H2O)n
Prema broju C-atoma dele se na: trioze tetroze pentoze: riboza, dezoksiriboza (ulaze u sastav nukleinskih kiselina) heksoze: glukoza, fruktoza, galaktoza (energetska uloga)

15 Pentoze Heksoze – C6H12O6 riboza dezoksiriboza galaktoza glukoza
fruktoza

16 Disaharidi Izgrađeni od 2 monosaharida Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal Maltoza Glu-Glu Energetska uloga

17 saharoza laktoza maltoza

18 Oligosaharidi Gradivna uloga – ulaze u sastav ćelijske membrane
Izgrađeni od monosaharida Gradivna uloga – ulaze u sastav ćelijske membrane oligosaharid fosfolipidi protein

19 Polisaharidi Izgrađeni od 100 do 1000 monosaharida – glukoze Biljke
Životinje i gljive Energetski Skrob Glikogen Gradivni Celuloza ćelijski zid biljaka Hitin egzoskelet zglavkara, ćelijski zid gljiva

20 Skrob Glikogen Celuloza

21 LIPIDI Izgrađeni od C,H i O Nerastvorljivi u vodi Podela: Trigliceridi
Fosfolipidi Steroidi

22 Trigliceridi Estri glicerola i 3 masne kiseline Energetska uloga 3 +
masna kiselina + triglicerid

23 Polarna glava - hidrofilna Nepolaran rep - hidrofoban
Fosfolipidi Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne kiseline Grade ćelijske membrane Polarna glava - hidrofilna Nepolaran rep - hidrofoban

24 Fosfolipidni dvosloj ćelijske membrane
Hidrofilne glave Hidrofobni repovi

25 Steroidi Derivati holesterola
Holesterol ulazi u sastav ćelijske membrane životinja Neki steroidi imaju regulatornu ulogu: polni hormoni i hormoni kore nadbubrežne žlezde

26 Glukoza Fruktoza Galaktoza riboza dezoksiriboza Saharoza Laktoza Maltoza Pentoze Heksoze Monosaharidi Disaharidi UGLJENI HIDRATI Oligosaharidi Polisaharidi Skrob Celuloza Glikogen Hitin

27 LIPIDI trigliceridi fosfolipidi Steroidi

28 PROTEINI

29 PROTEINI U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta amino-kiselina povezanih međusobno peptidnim vezama u linearni polipetidni lanac

30 Aminokiseline Organska jedinjenja sa dve funkcionalne grupe: amino-grupom (–NH2) i karboksilnom grupom (–COOH) Razlikuju se po R-grupi

31 Vrste aminokiselina Nepolarne Pozitivno naelektrisane
Polarne nenaelektrisane Negativno naelektrisane

32 Peptidna veza Nastaje reakcijom između karboksilne grupe jedne aminokiseline i amino-grupe druge aminokiseline dipeptid

33 Primarna struktura proteina
Broj i redosled aminokiselina u polipetpidnom lancu Zapisana u genima

34 Sekundarna struktura proteina
Dva oblika: α-heliks i β-ploča Uspostavlja se formiranjem vodoničnih veza između H i O peptidnih veza β-ploča α-heliks

35 Tercijarna struktura proteina
Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni” delovi

36 Kvaternarna struktura proteina
Više polipeptidnih lanaca gradi funkcionalan protein kolagen hemoglobin

37 Prostorni oblik proteina
Fibrilarni proteini končasti Globularni proteini loptasti – sferni

38 Primarna struktura proteina
Sekundarna struktura proteina Tercijarna struktura proteina Kvaternarna struktura proteina

39 Funkcije proteina Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
Biokatalitička – enzimi – usmeravaju biohemijske reakcije Transportna – hemoglobin, transferin Imunološka – antitela Kontraktilna – aktin i miozin Regulatorna – hormoni Rezervna – albumin

40 PITANJA Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine? Koje su funkcionalne grupe aminokiselina? Kako su aminokiseline povezane u polipetidni lanac? Kako nastaje peptidna veza? Šta je primarna struktura proteina? Koja dva oblika sekundarne strukture proteina postoje?

41 PITANJA Kojim vezama se uspostavlja sekundarna struktura proteina?
Šta čini tercijarnu strukturu proteina? Koje vrste proteina postoje prema prostornom obliku? Šta je kvaternarna struktura proteina? Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni protein? Koje uloge imaju proteini?

42 NUKLEINSKE KISELINE izgrađene od polinukleotidnih lanaca
DNK grade 2 polinukleotidna lanca RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

43 NUKLEOTID Fosfatna grupa Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
Azotna baza

44 Azotne baze Purinske baze su derivati purina
Pirimidinske baze su derivati pirimidina citozin adenin timin guanin uracil

45 Polinukleotidni lanac
5’ Polinukleotidni lanac Više nukleotida povezanih fosfodiestarskim vezama 3’

46 Antiparalelnost lanaca DNK

47 Sparivanje komplementarnih azotnih baza

48 Molekul DNK izgrađen je od 2 spiralno uvijena antiparalelna (suprotno orijentisana) polinukleotidna lanca, povezana među sobom vodoničnim vezama između kompementarnih azotnih baza (A-T; G-C)

49 Uloga nukleinskih kiselina
DNK je nosilac naslednih (genetičkih) informacija; kontroliše sintezu proteina Vrste RNK su: informaciona RNK, transportna RNK i ribozomalna RNK Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi proteina

50 PITANJA Kako je građen nukleotid? Šta je polinukleotidni lanac?
Koliko polinukleotidnih lanaca gradi molekul DNK, a koliko molekul RNK? Koji pentozni šećer ulazi u sastav dezoksiriboze, a koji u sastav riboze? Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a koje u sastav RNK?

51 PITANJA Koje su komplementarne baze u DNK, a koje u RNK?
Kako je građen molekul DNK? Koja je uloga DNK? Koje vrste RNK postoje? Koja je uloga RNK?